Roman kao konstrukcija 1

Novosadska kuća Nojzac nedavno je, u svojoj ediciji ?, objavila roman Alena Rob-Grijea Džin (riginalno objavljeno u editions de Minuit, 1981), u prevodu Bojana Savića Ostojića.

„Stupanj verovatnoće događaja u ovoj je pripovesti gotovo uvek preslab u odnosu na zakone tradicionalnog realizma. Zbog toga autorovu navodnu prosvetnu namenu možemo bez zazora da protumačimo kao običan alibi. Iza alibija se sigurno krije nešto drugo. Ali šta?“, primećuje autor u uvodu ove knjige.

Prva verzija romana Džin, pod nazivom Sastanak / Rendez-vous, objavljena je, naime, u Americi 1980. kao priručnik za učenje francuskog. Autor ga je sastavio na molbu profesorice Ivon Lenard sa Univerziteta Domingez Hils u Kaliforniji. Ovo izdanje takođe se sastojalo od osam poglavlja, koja su se završavala tipičnim pitanjima za đake.

„Pretvarajući knjigu u roman, autor je vežbe uklonio, pridodavši tekstu prolog i epilog. Šta pisac i pedagog mogu da napišu kad se udruže podjednakim snagama? U koncepciji ove knjige šef i ideolog Novog Romana možda se jedini put približio strategijama tipičnim za OuLiPo. Na formalnom nivou, u svakom poglavlju romana, čiji se ritam povinuje obrascu usvajanja jezika, postepeno se uvode nova gramatička pravila. Ali na dubljem nivou, kad ga razmotrimo u okviru autorove bibliografije, Džin je samo novo polje za primenu već oprobanih Rob-Grijeovih strategija i opsesivnih motiva. Za ovog pisca svakako važi: što čitkije, to subverzivnije“, beleži prevodilac B. S. Ostojić, dodajući da „Rob-Grije nikad nije bio pisac koji želi da piše romane već autor koji se bavi zakonima naracije, koji roman pre svega vidi kao konstrukciju“.