Književnost helenizma i ranih carskih vremena poznaje mnoge sofiste. U fah-literaturi o sofistima reč je o tzv. prvoj (5/4. stoleće p.n.e) i tzv. drugoj sofistici (2. stoleće n.e).
Sofista, shvaćen kao loš učitelj, učitelj retorike i govornik, protivigrač filozofa ili antipod predstavnika grčkog obrazovanja, čini tematski stožer oko koga se koncentrišu prilozi u knjizi „Sofisti u helenizmu i carskim vremenima, o mestima, metodama i ličnostima“ („Sophisten in Hellenismus und Kaiserzeit: Orte, Methoden und Personen der Bildungsvermittlung, Mohr Siebeck“).
Sabrani prilozi u ovoj knjizi pokazuju kako su se paganski i jevrejski mislioci, platoničari i stoici odnosili prema vaspitanju kao putu u tačno poimanje sveta i božanstava. Obrazovanje u antici može se u svojoj višestrukosti i kompleksnosti osvetliti samo kroz interdsiciplinarni prilaz. Otuda fah-specijalisti ovih priloga potiču iz različitih disciplina: argheologije, epigrafike, papirologije, istorije starog sveta, teologije i filologije. Slika sofista oscilira između jedne uvažene ličnosti socijalnog života i ismejanog i nesposobnog učitelja.
Autori priloga su Kristijan Fron, Marko Gali, Johan Geken, Stefani Holder, Aleksandra Mihalevski, Peter Šulc, Pol Šubert, Gregori E. Sterling, Verner Urbanc i Beatris Vis.
Naslov je, kao što i priređivačica ove knjige Beatris Vis veli: „nešto neuobičajen“. Poglavlja prate hronološki sled posvećenih helenističkom periodu sa topikom koja se odnosi na intelektualni prostor ili opštom didaktičkom funkcijom ili ispituju komentare određenih filozofskigh dela. Jedna od tema je pitanje vaspitanja u helenizmu i rimskom vremenu.
Na ovom mestu bismo posebno istakli prilog Holderove o gimnazijama ili Šulca o muzejima, kao i prilog Galija koji je interdisciplinarna grafička prezentacija o urbanom prostoru (hramovima, imperijalnim mestima, termama) koja su bila prilagođena intelektualnoj performativnosti rimskog vremena, ukljućujući i biblioteke i auditorijume. Gali nudi, kroz arheološke i literarne izvore, i pitanja medicine toga vremena.
Odnos između filozofije i sofistike, možda više implicitno, nego eksplicitno, iznet je kroz različita poglavlja. Prilozi u ovoj knjizi otvaraju mnoga zanimljiva pitanja o odnosu sofista i filozofa, kakao u helenizmu, tako i u vremenima Rimskog carstva, što je u studijama o sofistici, napose takzovanoj drugoj sofistici, dugo bio deziderat inetrnacionalne literature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
