Knjiga se prvi put na srpskom jeziku pojavila 2003. u izdanju Narodne knjige.

Roman Raj na drugom ćošku može se posmatrati kao spoj dve paralelne biografije – Gogena, koji je krajem 19. i početkom 20. veka na Tahitiju tražio estetsku i seksualnu utopiju, i njegove bake Flore Tristan, koja se sredinom 19. veka borila za ravnopravnost žena i radnika.

Vargas Ljosa ih je pretočio u roman, služeći se naizmeničnom naracijom junaka i prelaza iz jednog vremenskog toka u drugi. Flora Tristan nezakonito je dete bogatog Peruanca i Francuskinje. Odrasta u siromaštvu, da bi nakon očeve smrti odlučila da ode u Peru i zahteva svoje nasledstvo.

Po povratku u Francusku, 1844, postaje borac za prava potlačenih i polazi na turneju po zemlji kako bi regrutovala članove za svoju Radničku uniju.

Godine 1891. Florin unuk, siromašni slikar i tvrdoglavi vizionar Pol Gogen, napušta svoju ženu i petoro dece i odlazi na Južna mora. Iako je okružen mladim tahićanskim ljubavnicama i na vrhuncu svog stvaralaštva, njegovi snovi o životu u raju biće zatrovani sifilisom, okrutnošću francuskih kolonijalaca i hroničnom besparicom. Flora i Pol se nikad nisu sreli. Njihova putovanja, opsesije i uporna potraga za veličanstvenim uprkos sveopštoj bolesti i smrti nadopunjuju se iz poglavlja u poglavlje u ovoj priči o pobuni protiv umetničkih i društvenih tabua, moći i nemoći ideologije i umetnosti.

Povezani tekstovi