Sudbina dijaloga Beograd - Priština 1

Goran Bogdanović: Bilo je i gorih situacija. Setite se samo napada pripadnika ROSU na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak. Tako da ovo nije jedini slučaj, ali situacija svakako zabrinjava i Srbe i Albance.

Ramuš Tahiri: Odnosi nisu dobri, ali ne mogu reći da su na najnižem nivou. Priština i Beograd različito gledaju na te odnose. Kosovska strana smatra da nije ravnopravna, dok srpska misli da Kosovo i ne treba da bude ravnopravno. Sada je prvi put u povijesti odnosa Kosova i Srbije došlo do uzvraćanja udaraca.

Bogdanović: Srbi i Albanci žive u zabludi i tu će zabludu platiti siromaštvom i trovanjem duha. Interesi kosovskih Srba nisu i interesi Beograda. Od 2013. godine srpsko rukovodstvo je počelo postepeno da prodaje interese Srba na severu Kosova i Metohije. Silom su ih terali da učestvuju na kosovskim izborima i u radu kosovskih institucija.

Tahiri: Glavni uzrok sadašnjih tenzija je što Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova ističući da time brani interes srpskog naroda na Kosovu. U neku ruku to izgleda legitimno, ali putevi kojima se brani taj interes nisu demokratski. Srbija ne uvažava kosovsku stranu, ne priznaje kosovske institucije, već je svoj interes nastojala da ostvari preko međunarodnih institucija na Kosovu – UNMNIK-a i EULEX-a.

Bogdanović: Bojim se da se sprema predstava koja bi trebalo da pokaže da Srbi i Albanci, ne samo da ne mogu zajedno, već da ne mogu ni da žive jedni pored drugih, pa je zato potrebno da se razgraniče. Sve ukazuje na to – i ostavke gradonačelnika na severu Kosova i Metohije i prekid komunikacije sa kosovskim institucijama, iako Srpska lista i dalje ima svoje ministre u vladi, mada oni tvrde da su podneli ostavke

Tahiri: Briselski sporazum treba sprovoditi. U tom sporazumu piše da se prilikom prelaska granice ne mogu skidati tablice i da se moraju priznavati dokumenti – i oni lični i oni za robu. Srpska vlada ne priznaje nijedan dokument Kosova, pa ni lične karte – ne samo Albanaca, nego i Srba. Kosovci do sada nisu uzvraćali, ali sadašnji premijer Ramuš Haradinaj želi da se to promeni i da Kosovo bude ravnopravan partner.

Bogdanović: Već sam rekao da se bojim da se sprema velika predstava koja bi trebalo da pokaže da Srbi i Albanci, ne samo da ne mogu zajedno, već da ne mogu ni da žive jedni pored drugih i da zato treba da dođe do podele. Jako je opasno da se krene u formiranje vojske u trenutku kada postoje velike tenzije između i Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Mi Srbi, koji živimo na Kosovu i Metohiji, znamo da od te vojske nema ništa. Neki moji prijatelji Albanci kažu: „Ne treba da se plašite, nama je cilj da imamo neki datum koji ćemo slaviti kao dan formiranja naše vojske i odabrali smo 14. decembar“. Međutim, imajući u vidu kakve poruke dolaze iz Beograda i Prištine, Srbi na severu Kosova i Metohije su zabrinuti, iako su svesni da Priština nema potrebe da napada sever Kosova i Metohije jer tamo bukvalno ima sve – i administrativnu liniju na Jarinju i Brnjaku preko koje roba ne može da se uveze, i lokalnu samoupravu, i policiju, i sudstvo, dakle, sve instrumente državnosti.

Tahiri: Dijalog između Kosova i Srbije, koji je bio tehnički, polako je zahvaljujući Vučiću i Tačiju skliznuo u politički i statusni dijalog. Prvi je u javnost izašao predsednik Vučić koji je rekao da treba prestati stopedesetogodišnji sukob između Srba i Albanaca i da konačno treba da dođe do razgraničenje između srpskog i albanskog naroda. Čim spominješ Srbe i Albance, a ne države – to znači da granica ide etničkom linijom. Vučić ne govori o tome gde će biti ta nova granica, ali čim se kaže razgraničenje Srba i Albanaca, onda se ne radi samo o podeli Kosova, nego i o podeli Srbije. Ako Srbija želi da Preševsku dolinu razmeni za sever Kosova, to znači da ona želi da se otarasi albanskog naroda unutar svojih državnih granica. Međutim, ni jedna, ni druga država ništa ne dobijaju razgraničenjem. Pogledao sam statističke podatke, Kosovo bi na severu izgubilo 800 kvadratnih kilometara i 80.000 stanovnika i isto toliko dobilo u Preševskoj dolini. Isto to važi i za Srbiju. To je malo i za Srbiju i za Kosovo s tim što bi Kosovo izgubilo multietničnost, a samim tim i karakter građanske države. Pripojilo bi se Albaniji i to bi bilo razgraničenje između Srbije i Albanije kome se u raznim istorijskim periodima težilo.

Tahiri: Ideja o razgraničenju je štetna. Međutim, problem je u tome što i jedan i drugi predsednik žele da ostvare tu ideju.

Karabeg: Da li će onda doći do obnove dijaloga ili je on već sada mrtav?

Bogdanović: Dijalog će se nastaviti. On i sada traje. Predstavnici Srbije i Kosova se sastaju i pregovaraju. Videćemo kakve će rezultate dati tajna diplomatija.

Tahiri: Dijalog je mrtav i u narednih šest meseci neće doći do njegove obnove. Sem ako ne bude srušena njegova vlada, Ramuš Haradinaj neće pristati na obnovu dijaloga. Može doći do susreta, ali dijaloga neće biti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.