U jednoj rečenici: Evo već treći mesec otkako sam pročitao više od 600 strana zvanih „Krila u mermeru“ („Evro Book“) mučim se da (ne) priznam da je reč o „najboljem romanu srpske književnosti“ kako mi ih je preporučio poznanik, ali priznajem da je blizu te ocene po gotovo neiscrpnim „čudesima“ i iznenađenjima u formi, postupku, jeziku…
… jer je reč o prvom romanu, ali ko zna kojoj po redu knjizi iz istorije srpskog zdravstva, autorice koja polusakriva svoje puno ime potpisujući se kao S. M. Veljković, ali naglašavajući da su imena u delu izmišljena, a ličnosti stvarne, čiju mi je stvarnost i istinitost potvrdio drugi prijatelj, dočim se u njemu nailazi i na sasvim poznate ličnosti i imena, opisanih odličnom i tečnom rečenicom, uz znalački jezik koji je – neverovatno – uzbudljiv za čitanje čak i u delovima što su više referat-dosije o osnivačima i rastu prvog zavoda za sudsku medicine u Srbiji, a da ne govorim o čitalačkom nestrpljenju i uzbuđenju što ih izaziva glavni „naboj“ ove iscrpne, a neodoljive hronike – uzdržana, ogromna, neostvarena do usedelištva i neženstva, jednodrugomprkoseća ljubav (i okolne, i plaćene, i uzgredne i još veće ljubavi) dvoje glavnih junaka koji se „ubijaju“ njenim nepriznavanjem jedno pred drugim, utapajući ga u seanse zajedničkog ćutanja uz probranu, otmenu ranom socijalizmu prkoseću muziku i povremeno ratovanje i nadgornjavanje istim tim akordima…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
