"Virusi su učestvovali u našem razvoju, i postali su deo nas": Nevidljivi neprijatelji ljudi 1Pretnju svakog virusa treba shvatiti veoma ozbiljno, jer kovid 19 nije poslednji virus koji će baciti svet na kolena: Ejstejn Helstrem Hodevik (foto: YouTube)

Još malo pa će se navršiti tri godine kako se na svetskoj sceni igra još jedna horor predstava sa serijskim ubicom u glavnoj ulozi.

U pokušaju da se brani, čovek-žrtva čini sve da domisli način na koji će se sa njim izboriti, u nadi da će pored onoga što je u međuvremenu smislio iznaći nova sredstva otpora koja bi ovu horor predstavu privela kraju.

Ali i ovog puta reč je o nevidljivom neprijatelju koji, iako veličine desetohiljaditog dela glave čiode, može da pokori čitav svet.

U novoj predstavi mu je ime SARS-CoV-2, i samo je jedan od miliona različitih tipova virusa na celome svetu, od kojih je dosad opisano njih tek nešto više od 5.000.

O ovako opakom protivniku najpozvaniji da nam o njemu govore su lekari, i mikrobiolozi.

Oni su ti koji se suočavaju sa virusima kad ljudi obole, oni su ti koji istražuju i otkrivaju lekove i načine za borbu protiv njih. Ejstejn Helstrem Hodevik (1980), molekularni biolog i profesor na Medicinskom univerzitetu u Oslu, jedan je od njih, a autor je knjige Virusi i ljudi.

Putovanje virusa po svetu i organizmima, koju je upravo objavila izdavačka kuća Karpos iz Loznice, u sjajnom prevodu Nataše Ristivojević-Rajković sa norveškog jezika.

Ova je knjiga koliko naučnopopularna, toliko i stručna; pišući o najpodmuklijim virusima koji su od početka života na Zemlji pretili ljudima i izazivali visokoprocentnu smrtnost ili teška oboljenja, Helstrem Hodevik je svakom od njih posvetio posebno poglavlje.

U pitanju su virusi: Kovid 19, Besnilo, Bradavice, Polio, Norovirusi, Zika, Hepatitis, Velike boginje, Grip, Herpes, Ebola, i HIV, a kako kaže pisac, delo ima jasan cilj – „Pošto virusi i ljudi oduvek žive jedni pored drugih, ovo putovanje će obuhvatiti i biološku evoluciju, priču o našem telu, istoriju ljudskog roda, medicinu, međunarodnu politiku, genetički materijal, etiku i biološko ratovanje.

Ako ste voljni da prkosite strahu od virusa, nadam se da ćete otkriti da je znanje o virusima i te kako korisno.

Na internetu ćete uvek pronaći potpuno neverovatne i netačne priče o bolestima, a s njima se možemo izboriti samo pravim znanjem.

Sve što saznate o virusima iz ove knjige može vam pomoći da preživite ili izbegnete pad imuniteta, rak, bradavice, groznicu na ustima, herpes zoster i slepilo“.

U svakom poglavlju navode se istiniti događaji izazvani virusom, i svako je posebna priča o tome kako virus uspeva da se ušunj“ u čovekovo telo, odakle potiče, koje reakcije izaziva, kako se širi, i kojom brzinom.

Tvorac knjige podvlači da je zaštita od virusa, ona prava, nastala u nama od trenutka začeća; fascinantno je, kaže, da je naš prirodni imuni odgovor nastao najverovatnije upravo kao posledica napada virusa i drugih mikroorganizama, pa ih, s jedne strane, možemo smatrati smrtnim neprijateljem.

S druge, pak, upravo zahvaljujući njima mi smo ojačali.

Virusi su učestvovali u našem razvoju, i postali su deo nas.

Uz takav imuni sistem koji nas brani, medicina je pronašla novu zaštitu od nekih vrlo opasnih virusa.

Reč je o vakcini, nezamenjivoj kako u preventivi tako i u smanjenju broja obolelih.

Ali do pronalaska vakcine za određeni virus nije lako doći; protiv HIV ona još ne postoji, a za humanu vakcinu protiv besnila Luju Pasteru i njegovim saradnicima bilo je od 1880. potrebno pet godina da je otkriju i razviju.

Među najveće podvige savremene medicine, ističe Helstrem Hodevik, spada pobeda nad virusom polija koji može dovesti do delimične ili trajne paralize; setimo se Frenklina D. Ruzvelta, predsednika SAD od 1933. do 1945, koji je oboleo od paralize 1921. godine i celog života bio vezan za kolica.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je 2002. da u Evropi konačno nema više polija, ali taj virus i dalje hara po svetu.

Zanimljivo je da autor pravi paralelu između virusa polija i sadašnje pandemije SARS-CoV-2: u slučaju oba virusa manji broj ljudi umire od infekcije, dok većina zaraženih ima blage ili nikakve simptome.

Oni, međutim, predstavljaju ogromnu opasnost za zdrave jer se kreću normalno, kao da nisu prenosioci virusa.

Jedna od glavnih tema knjige, koja budi svest o opasnosti virusa, jeste vakcina.

Pišući o sumnji u vakcine, Ejstejn Helstrem Hodevik kaže da je ta nepoverljivost prema njoj ostavila, i sada ostavlja, posledice u mnogim zemljama.

On navodi primer Nigerije u kojoj je poliomijelitis bio sasvim iskorenjen, ali je početkom ovog veka epidemija ponovo buknula jer je deo stanovništva odbio da se vakciniše zbog fiks-ideje da je vakcina, budući stvorena na Zapadu, usmerena protiv plodnosti nigerijskog stanovništva.

Dok je u Nigeriju stigla vakcina iz Indonezije, i zaustavila epidemiju, poliomijelitis se nažalost proširio upravo na susedne zemlje, istu tu Indoneziju i na Jemen.

Ovo je primer koji potpuno jasno dokazuje kako neverovatne pseudonaučne izmišljotine (na nesreću i u 21. veku, i u našoj zemlji, gde ih zastupaju na ogromnu žalost neki lekari!) mogu da dovedu do bolesti i usmrte ljude.

Ejstejn Helstrem Hodevik, inače i talentovani pisac, ume da upečatljivim aspektima života virusa i borbe čoveka protiv njih ubedi čitaoca koliko je neophodno opskrbiti se znanjem i ne predavati se olako teorijama zavere.

Pretnju svakog virusa treba shvatiti veoma ozbiljno, jer „virus kovid 19 nije poslednji virus koji će baciti svet na kolena. Pitanje je pre koji će nas virus sledeći napasti, i kako ćemo se sa njim uhvatiti u koštac“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.