Zakon o rodnoj ravnopravnosti – korak ka boljem društvu?

Prema najnovijim prognozama Svetskog ekonomskog foruma, ako se postojeći tempo napretka u ostvarivanju rodne ravnopravnosti ne ubrza, žene će se izjednačiti sa muškarcima u pristupu pravima za 99,5 godina, a u domenu učešća žena na tržištu rada i zaposlenosti biće potrebno 257 godina za eliminisanje rodnog jaza.

U Srbiji, uprkos pozitivnim pomacima, rodne nejednakosti su i dalje prisutne, a njihovi koreni sežu duboko u društvenu strukturu i kulturnu vrednosnu matricu.

U maju 2021. usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim je uspostavljen novi normativni i institucionalni okvir politike rodne ravnopravnosti.

Smisao ovog zakona nije u tome da samo proklamuje načelo rodne ravnopravnosti, već da propisivanjem striktnih zakonskih obaveza obezbedi da rodna ravnopravnosti bude princip na kome se zasnivaju javne politike na svim nivoima i u svim oblastima političkog, ekonomskog, društvenog i kulturnog života.

Takav pristup izraz je razumevanja da održivi društveni razvoj nije moguć bez stvaranja jednakih mogućnosti u pristupu pravima i resursima zajednice za žene i muškarce, devojčice i dečake i osobe drugačijih rodnih identiteta.

Dva su ključna mehanizma na kojima počiva novouspostavljeni zakonski sistem: posebne mere usmerene na izjednačavanje mogućnosti žena i muškaraca i uvođenje perspektive rodne ravnopravnosti u sve javne politike svih javnih politika u svim oblastima društvenog i privatnog života, uključujući i one koje su na prvi pogled rodno neutralne, kao što su na primer energetika, informaciono-komunikativne tehnologije i zaštita životne sredine.

Osnivanje institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost više nije stvar dobre volje, već striktna zakonska obaveza za čije su neispunjenje propisane sankcije.

Zakon donosi niz novih rešenja u pogledu obaveze vođenja rodne statistike uključujući i prikupljanje podataka o neplaćenom kućnom radu.

Po prvi put se kao osnov zdravstvenog osiguranja priznaje neplaćeni kućni rad i neplaćeni rad na poljoprivrednom imanju, koji uglavnom obavljaju žene.

Zakonom su utvrđene striktne zakonske obaveze organa javne vlasti, kao i političkih stranaka, sindikalnih organizacija i udruženja.

Obaveze imaju i svi poslodavci u javnom i privatnom sektoru, kako na planu sprečavanja svakog vida rodne diskriminacije, uključujući i seksualno uznemiravanje, već i niz obaveza u pogledu ostvarivanja rodne ravnopravnosti u domenu zapošljavanja, uslova rada, napredovanja i isplate zarade.

Čitav odeljak zakona posvećen je sprečavanju i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja.

Nesumnjivo je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti, onako kako je projektovan, predstavlja moćnu polugu sistema.

Dugoročno posmatrano, njegova dosledna primena mogla bi nove generacije mladih ljudi osloboditi bremena partijarhata i otvoriti im perspektivu novog rodnog partnerstva zasnovanog na pravednom odnosu polova.

Da li će se to dogoditi, zavisiće od sadašnjih i budućih primenjivača zakona.

A da bi se zakon primenjivao, neophodno je uskladiti sektorske zakone, usvojiti podzakonske akte, formirati institucionalne mehanizme, nadzirati primenu i, što je posebno važno, raditi na unapređivanju kompetencija svih koji rade na ispunjavanju zakonskih obaveza.

I na kraju, svi moramo znati da put do rodno ravnopravnog društva nije vožnja širokom autostradom, već da je pred nama vožnja planinskim putem punim brdskih prepreka i kaskada, uz mnogo zastajkivanja, vraćanje unazad i strpljivog pripremanja za sledeće deonice.

Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji