Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 1Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Prva strana vojna baza u Srbiji, izgrađena kod Uroševca, 40 kilometara jugoistočno od Prištine na putu ka Skoplju, bila je do ulaska u ovaj kamp, najintrigantniji deo programa ovonedeljne posete grupe beogradskih novinara Kforu – međunarodnoj mirovnoj misiji na KiM pod vođstvom NATO, koja je sa 55.000 vojnika 1999. posle 20 godina pala na 3.525. Novinari iz više beogradskih redakcija, u organizaciji Atlantskog saveta, obišli su tri od šest vojnih baza Kfora – multinacionalne borbene grupe Istok – Bondstil i Zapad – Belo Polje kod Peći, kao i glavnu komandu međunarodnih vojnih snaga- „Filmski grad“ u Prištini.

Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 2
Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Ovo nije bio prvi ulazak beogradskih medija u dobro čuvani Bondstil, ali svakako jeste najmasovniji u protekle dve decenije. Sticajem političkih okolnosti, uz muke sa „mrežama“ srpske telefonije i internetom, novinari su istovremeno pratili i događaje u Beogradu gde je Vojni sindikat zahtevao hapšenje ministra odbrane Aleksandra Vulina zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta zemlje, a isti ministar pretio da će protiv opozicije upotrebiti vojsku.

Najduža operacija

Kfor je, kako kažu u ovoj misiji, jedna od najtežih i najdužih operacija NATO, koja još traje. Dve decenije prisustva na KiM, misija će obeležiti 12. juna. Zbog „smirivanja situacije“ sada je „treća linija bezbednosnog reagovanja“, iza KPS i Euleksa. U sastavu Kfora su vojnici iz 29 država, od kojih su 20 članice NATO. Mešovit nacionalni sastav misije u kojoj su i vojnici četiri države koje nisu priznale samoproglašenu kosovsku nezavisnost u Kforu doživljavaju kao dokaz svog nepristrasnog delovanja. Pripadnici ove misije odlaze i u Avganistan i Irak.

– Mi nismo političari, nego vojnici. Ne bavimo se politikom, niti dnevnim temama, već samo njihovim mogućim posledicama po bezbednost. Najvažniji deo naših aktivnosti su vežbe, da bi smo bili spremni za intervenciju kad je to neophodno. Ovde uvek može doći do incidenta, ali tako je širom Evrope. Važno je neutralisati ih. Mi radimo u interesu naroda. Imamo mandat i kapacitet za sve situacije – rekao je komandant Kfora general-major Lorenco D’Adario u susretu sa beogradskim novinarima.

Na pitanje kako objašnjava to što je pod mandatom Kfora, čiji je jedan od glavnih zadataka bio, prema Rezoluciji 1244 SB UN, obezbeđivanje uslova za povratak prognanih, sa KiM proterano 250 hiljada Srba koji se za proteklih 20 godina nisu vratili, general D’Adario odgovara da je posao međunarodne vojne misije da „obezbedi uslove za proces na kome sada treba da rade lokalne institucije“. On je negirao da KFOR obučava oružane snage Kosova i objasnio da NALT – NATO tim za savetovanje i vezu samo „savetuje“ Kosovske bezbednosne snage (KBS) i to u okviru njihovog starog mandata – zaštite od elementarnih nepogoda. Prema generalovim rečima, „stav NATO je da na KiM nema problema ni sa zdravljem ljudi“ zbog upotrebe zabranjene municije tokom agresije ove Alijanse na SRJ , bez obzira na tvrdnje obolelih italijanskih vojnika, koji su među prvima o tome još 2002. javno progovorili.

Prijem u „Holivudu“

Glavnokomandujući Kfora goste iz Beograda primio je u „Centru Holivud“ u bazi Filmski grad, jednoj od najviših tačaka u Prištini. To je „grad u gradu“, čije ulice sa urednim drvenim barakama nose imena gradskih centara i zemalja iz kojih vojnici dolaze. Iako u Kforu svi insistiraju na multinacionalnosti i „ujedinjenosti u posvećenosti“, uz trud da se izbore sa engleskim jezikom, u centralnoj trpezariji mnogi, pre svih Italijani, Turci i Grci najradije, ipak, sede i jedu sa svojim zemljacima.

Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 3
Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Pravo iz glavne komande krenulo se u Bondstil, u kome je više vremena potrošeno na strogu proceduru za ulazak, koja važi za sve, uključujući i pripadnike Kfora i zaposlene u bazi, nego za sam obilazak kampa. Obezbeđenje nije u rukama vojske, čak ni američke, nego privatne globalne kompanije za bezbednost „Tores“ sa sedištem u Vašingtonu, među čijim klijentima su mnoge vlade, humanitarne i organizacije koje se bore za ljudska prava, kao i EU i samoproglašena kosovska država. Strogost procedure ulaska u Bondstil mnogi smatraju opravdanjem za „teške pare“ koje američki poreski obveznici daju za usluge ove kompanije, pred čijim naoružanim službenicima „popust“ nemaju ni visoki vojni činovi, iako je iz ove baze, koja nosi ime po američkom vojniku iz Vijetnamskog rata DŽejmsu Bondstilu (1947-1987), još pre 10 godina povučeno teško naoružanje.

Amerikanci su, navodno, uprkos ranijim najavama da se povlače 2010, ipak, ostali na zahtev Vlade Srbije, mada se takođe priča da bi baza trebalo da bude prepuštena KBS, koje su vlasti u Prištini nedavno, uprkos navodnoj preporuci NATO, transformisale u buduću vojsku Kosova. U komandi Kfora kažu da „sudbina Bondstila i njegovih strukturnih promena zavisi od NATO koji je nadležan i za baze kod Vučitrna i Leposavića (Noting hil). Mada je zvanično Bondstil „glavna baza američke vojske na Kosovu pod komandom Kfora“, već 20 godina spekuliše se da je pod direktnom upravom Pentagona.

– Aloha – pozdravio je komandant Bondstila američki pukovnik Roj Makareg novinare beogradskih redakcija koji su posle dva sata čekanja i raznih provera – od više pretresa do uzimanja biometrijskih podataka uz urnebesne komentare na račun procedure, dobili propusnice za ulazak u bazu. Kamp je planiran za pet do sedam hiljada vojnika i zauzima dve i po hiljade hektara plodne kosovske zemlje sa potencijalom da hrani bar dva velika sela.

Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 4
Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Prema rečima pukovnika Mekarega, koji je dužnosti komandanta Bondstila od decembra 2018, u bazi je sada 800 vojnika iz aktivnog i rezervnog sastava 29. Pešadijske brigade sa Havaja, Prve eksadrile 89. Konjičkog puka, 230. avio puka i 131 poljske bolnice Američke vojske, a u njoj su i pripadnici turske, poljske i rumunske armije. Većina američkih trupa koje su trenutno u Bondstilu osnovana je uoči i tokom Drugog svetskog rata i delovala je širom sveta – od podeljene Nemačke posle pada nacizma do Vijetnama, Filipina, Avganistana, Iraka i drugih delova Bliskog Istoka.

Iako strani mediji ukazuju da „Bondstil“ omogućava SAD da kontrolišu vode Sredozemnog i Crnog mora, puteve ka Bliskom istoku, Severnoj Africi i Kavkazu, kao i trase postojećih i budućih cevovoda iz regiona Kaspijskog mora i Centralne Azije, pukovnik Makareg tvrdi da se delovanje Multinacionalne borbene brigade Istok zasniva na mandatu iz Rezolucije 1244 SB UN i da je ograničeno samo na prostor Kosova.

Saradnja sa VS

– Ne nameravamo da zatvorimo Bondstil – poručio je aktuelni komandant baze koji se pohvalio i saradnjom sa Vojskom Srbije kao „ozbiljnom armijom“.

Bondstil je najveća američka vojna baza izvan SAD izgrađena posle Vijetnamskog rata, ali mnogo toga u njoj podseća na taj deo Azije. U kampu je više od 200 drvenih baraka građenih po jugoistočno-azijskom modelu, projektovanom tokom rata u Vijetnamu. Na izgradnji logora 1999, u koju su bile uključene i američke privatne kompanije, b ilo je angažovano 1.700 inžinjeraca iz Prve pešadijsko-inžinjerijske brigade.

U bazi su u smešteni objekti infrastrukture za helikopterske, artiljerijske i tenkovske jedinice, sistemi za snabdevanja električnom energijom i vodom, TV sistem, bioskop, tržni centar – cene su u dolarima, sportski kompleks, biblioteka, zatvoreni bazen, skloništa i bolnički kompleks. Prema nezvaničnim procenama, ukupna dužina puteva na teritoriji baze iznosi 25 kilometara. Unutar baze organizovan je autobuski prevoz, a autobusi su nalik onima sa Kube pre revolucije. Kompleks je opasan zemljanim i betonskim štitom dugim 14 km sa bodljikavom žicom i 11 osmatračnica.

Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 5
Foto: MIROSLAV DRAGOJEVIĆ

Pojedini vojni analitičar tvrde da je Bondstil prema veličini u glavnoj konkurenciji za najveći američki kamp u Evropi zajedno sa vazduhoplovnom vojnom bazom „Ramštajn“ u Nemačkoj. Danasu je nezvanično potvrđeno da Bondstil ima i zavor, ali ni nalik Gvantamu, kako se spekulisalo u nekim medijima, koji su tvrdili da ova baza „od samog otvaranja ima zadatak da sprovodi tajne operacije koje ne mogu da kontrolišu UN, evropske i evroatlantske organizacije“.

„Crni jastreb“

Novinari beogradskih redakcija obišli su pres centar, tržni centar, deo baze oko bolnice, gde im je detaljnije pokazan helikopter tipa „Crni jastreb“ iz 2006. godine. Ovaj model višenamenskog vojnog transportera i borbenog helikoptera, koji Kforu kažu da koriste na KiM i u Makedoniji, razvijen je sedamdesetih godina 20. veka na iskustvima iz Vijetnama. Uživo podseća na scene iz filma „Lovac na jelene“. Planirana poseta jedinici za razminiravanje izostala je zbog preduge procedure ulaska u bazu. Nije bilo vremena ni za kafu u kantini, pa su domaćini novinarima poklonili pice za „meze“ tokom povratka u Prištinu, a „Havajci“ su im poverili da im je poseta „razbio monotoniju“.

Sledećeg dana poseta Multinacionalnoj borbenoj grupi Zapad u Belom Polju kod Peći, gde su glavni Italijani, bila je sušta suprotnost mučnom utisku iz Bondstila. Kamermani i fotoreporteri od Prištine do Peći leteli su helikopterom da bi snimili centralno i severno KiM, ali zbog magle nisu uspeli da slete u bazu kod Peći, pa su vraćeni u prištinski „Filmski grad“ iz kog su, kao i novinari tog jutra, prebačeni autobusom do Peći.

Za razliku od Kosova, gde su svi tragovi porušenih srpskih kuća, imanja i crkva uklonjeni i zamenjeni besomučnom gradnjom hotela, prodavnica nameštaja i većinom praznih zgrada različite namene, Albanci u Metohiji čuvaju svoj „ručni rad“. Spaljene, razrušene i opljačkane srpske kuće još stoje duž metohijskog dela magistralnog puta Priština – Peć, kao i ruševine crkve Svete Trojice u selu Petrič. Crkva je sagrađena 1992, a totalno je uništena u junu 1999. ubrzo po ulasku Kfora. Prošlog maja u incidentu sa KPS koji su izazvali lokalni Albanci, sprečavajući prognane Srbe iz ovog mesta da obiđu ruševine crkve i seosko groblje, bilo je i povređenih.

Italijansko selo

– Izvinite što kod nas procedura ulaska nije kao u Bondstilu – pozdravili su goste pripadnici italijanskog Kfora na ulazu u bazu „vilađo Italija“ – „italijansko selo“ kod Belog Polja, nekadašnjeg najvećeg srpskog sela na KiM koje je više od decenije povratničko selo u pokušaju. To je glavna baza italijanskih trupa u sastavu Kfora, ali u njoj su i turski, slovenački, poljski, švajcarski i moldavski vojnici. Posle Bondstila, sa 600 vojnika „vilađo Italija“ je druga po veličini baza Kfora na KiM.

Komandant je pukovnik Đanfranko di Marko, koji objašnjava da je njegova obaveza da brine o bezbednosti i slobodi kretanja u 15 opština od Istoka do Dragaša. On je zadovoljan saradnjom sa opštinskim vlastima i predstavnicima verskih zajednica, posebno sa igumanima srpskim manastira u ovom delu KiM. Kfor je nedavno presudno pomogao i u gašenju požara kod manastira Visoki Dečani.

Iako je od uvođenja protektorata UN 1999. najprecizniji uvid u broj preostalih Srba na KiM imao Kfor, u komandi „vilađa“ kažu da ne znaju koliko ima Srba u njihovoj zoni odgovornosti, ali kao najveće srpske enklave navode Goraždevac, Brestovik, Osojane, Veliki Hoču…

– Kfor obezbeđuje stabilnost, a povratak raseljenih je politički proces koji zavisi od pomirenja, a to dolazi iznutra – iz srca svih. To nije stvar međunarodne misije, mada je stabilnost na terenu uslov svih uslova za pomirenje – smatra pukovnik Di Marko.

Turski pukovnik DŽegins, koji je na čelu monitoring timova za vezu i nadzor u opštinama, kaže da je situacija u ovoj zoni mirna – poslednjih meseci jedno je zabeleženo više ispisivanja grafita, dok su u Štrpcu „protiv opštinskih vlasti zajedno protestovali i Srbi i Albanci zbog izgradnje mini hidroelektrane“.

Pošto što su se uverili da kuvari u „vilađu“ spremaju bolju pastu nego u prištinskom „Filmskom gradu“ beogradski novinari su mimo programa posete, odvedeni u Goraždevac. Ovo nekad veliko srpsko selo u predgrađu Peći, poznato po jednoj od najstrašnijih „crnih hronika“ pod protektoratom UN na KiM – ubistvu srpske dece na kupanju na reci Bistrici 13. avgusta 2003, čije ubice još nisu pronađene, iako su međunarodne vlasti tada obećale da će „prevrnuti svaki kamen“.

U Goraždevcu, prema rečima jednog meštanina trenutno živi 650 stanovnika, dvostruko manje nego pre uvođenja međunarodne uprave na KiM. Selo ima dve pošte – srpsku i kosovsku, dom kulture, dom zdravlja, stomatološku službu, dve prodavnice u centru i radio stanicu.

– Situacija je takva da ne možemo reći da smo sigurni, ali je za nijansu nešto bolja nego pre. Strah posle ubistva dece nikad nije potpuno izašao iz meštana, koji su i revoltirani, jer ubice još nisu pronađene. Osim toga sad su se pojavile i krađe srpske imovine. Ali, naši legalno izabrani ljudi iz Srpske liste, koji su u kosovskom sistemu, imaju dobru komunikaciju sa opštinom Peći, tako da je situacija za nijansu, ipak, bolja nego prethodnih godina. Nema razloga za nezadovoljstvo jer država Srbija dosta pomaže – kaže sagovornik Danasa.

On negira da su meštani Goradževca nezadovoljni ponašanjem državnih vlasti Srbije, iako su Srbi iz ovog mesta učestvovali na protestima „Jedan od pet miliona“ u Gračanici i tražili da Beograd obelodani šta se krije iza plana o razgraničenju na KiM.

U Goraždevcu Srbi žive mahom od poljoprivrede – proizvode uglavnom za sopstvene potrebe, jer nemaju gde da prodaju robu, eventualno ako odu do severnog dela Kosovske Mitrovice. Žive od minimalca, socijalne pomoći, najbolje prolaze zaposleni u školstvu, zdravstvu i administraciji, a neki od meštana ukazuju i veliko socijalno raslojavanje i zloupotrebe, jer jedni primaju dvostruke plate, dok je drugima ugrožena osnovna egzistencija.

Iako poručnik Nikola Mauri, komandant Kforovog tima za vezu i nadgledanje, odgovoran za opštinu Peć, tvrdi da Srbi iz Goradževca, kao i oni iz Bresja i Belog Polja potpuno bezbedno kreću po obližnjoj Peći, Goraždevčanima smeta što ih Albanci u gradu teraju da pričaju „bošnjački“ i traže da se izjašnjavaju kao Bošnjaci. Neki kažu da se prikrivaju i jedva čekaju da izađu iz grada, dok drugima otvoreno priznaju da im nije pravo što „ispada da je bošnjački stariji od srpskog jezika“.

Ekipa

U poseti Kforu bili su novinari FoNeta, RTS-a, Politike, Blica, Danasa, Telegrafa, televizija Prva, N1, Hepi, kao i domaći analitičari . Njihov domaćin bio je portparol Kfora pukovnik Vićenco Graso, koji je objasnio da je koncept rada Kfora „pogled u budućnost, a ne vraćanje u prošlost“. Zvaničnici Kfora kažu da su im pojedini natpisi beogradskih medija poput višemesečne najave „Oluje“ na severu KiM bili smešni, ali da su istovremeno bili svesni da to realno zabrinjava ljude. Oni su ukazali na neophodnost odgovornog izveštavanje o situaciju na Kosovu i otvorenost Kfora da sarađuje sa medijima u Beogradu.

Dečansko plavo

Visoki Dečani, kao jedini preostali manastir SPC koji od 1999. do danas čuva Kfor, takođe je bio deo programa posete. Obezbeđenje zadužbine svetog kralja Stefana dečanskog znatno je manje nego prethodnih godina. Svedeno je kontrolni punkt ispred ograde na novom spoljnjem manastirskom zidu. Ovaj srpski manastir iz prve polovine 14. veka i sa Uneskove Liste svetske kulturne baštine čuva Multinacionalna borbena grupa Zapad i na punktu se smenjuju italijanski, austrijski, slovenački i moldavski vojnici, a tu su i pripadnici Kfora zaduženi za vezu i nadzor u opštinama Dečani i Junik. Iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava (Janjić) nije bio u manastiru tokom novinarske posete. Za prijem gostuju bio je zadužen mladić Dobrosav, vodič o kroz manastirski kompleks i crkvu Vaznesenja Gospodnjeg koju više od sedam vekova čuva njen ktitor – mošti Svetog kralja nikada nisu napustile ovu svetinju, koja je jedini srpski manastir koji tokom svoje duge istorije nikada nije zapusteo. Grandiozni dečanski živopis ima više od hiljadu kompozicija, poznatoj je po „dečano plavoj“ boji, koja se kao i njena posestrima vizantijska plava dobijala od silikatnog minerala lapis lazulija, čiji je cena u srednjem veku bila ravna ceni zlata. Tu je i mermerni tron u koji kralj Stefan Dečanski nikad nije seo, ali zato jeste njegov sin i drugi ktitor ovog manastira car Dušan. Poslednji srpski vladar, prema Dobrosavljevim rečima, koji je sedeo na dečanskom trinu bio je 1924. kralj Aleksandar Karađorđević. U manastiru sada živi 25 monaha. Pukovnik Di Marko izbegao je odgovor na pitanje da li će Kfor trajno čuvati Visoke Dečane.

Budisavci i otac Stefan

Srednjovekovni manastir Budisavci, zadužbina Jelene Dečanske, sestre kralja Stefana Dečanskog, sada metoh Pećke patrijaršije pod jurisdikcijom poglavara SPC, od 2010. čuva KPS. Manastir se nalazi nedaleko od Kline, u potpunom albanskom okruženju, a zajedno sa novinarima iz Beograda posetili su ga i pripadnici Kfora. U ovom manastiru do 1999. Bogu je služio jeromonah Stefan (Purić), kog je sredinom jula 1999. otela OVK i njegovo telo do sada nije pronađeno.

Srbima zabranjen razgovor

U Goraždevcu više nema stalnog kontrolnog punkta, saobraćaj ide neometano kroz selo, ali ideja Kfora da meštani porazgovaraju sa novinarima nije se dopala srpskim opštinskim vlastima iz kosovskog sistema lokalne samouprave zato što nisu na vreme obavešteni o poseti. Rasprava predstavnika goradževačke Srpske liste u koju se uključio i seoski KPS sa Kforom završila se neformalnom zabranom meštanima da razgovaraju sa novinarima. Na sreću na to se nisu baš svi obazirali.

– Umesto da vas dočekamo, vi ste ipak naši novinari, ispalo je kako ne treba – kaže za Danas jedan od Goraždevčana blizak opštinskim vlastima, koji je želeo da ostane anonima jer je „u koroti“ – žalosti.

Saglasnost

Iako je sam Kfor predložio helikopter kao prevoz od Prištine do Peći, svi novinari i snimatelji koji su želeli da vide KiM „odozgore“ morali su pre polaska iz Beograda da potpišu izjavu kojom na sebe preuzimaju sve rizike, posledice i odgovornost za ovakav načina transporta – od gubitaka, oštećenja, ličnih povreda do bolesti i smrti. Iz Prištine je bio stigao zvanični obrazac o „sporazumu“ između gostiju i domaćina.

close
Albanci u Peći Srbe teraju da se izjasne kao Bošnjaci 6

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.