Ana Lurman: Pokazatelj demokratije opao vam je duplo 1Foto: Screenshot/Instagram/@buducnostsrbijeav

Što se tiče Srbije, utvrđeno je da je „indeks liberalne demokratije“, koji primenjujemo kao jedan od parametara, drastično opao u proteklih deset godina. Godine 2009. vrednost tog indeksa bila je 0,53, a prošle godine pala je na 0,25, navodi za Danas Ana Lurman, zamenica direktora V-Dem instituta pri Univerzitetu u Geteborgu, komentarišući analizu tog instituta po kojoj je Srbija svrstana među države koje su se u proteklih deset godina najviše „autokritizovale“.

Naša zemlja opisana je u navedenoj studiji kao „izborna autokratija“, a po stepenu „autokratizovanosti“ nalazi se na 139. mestu, od 179 zemalja, i time je „osvojila“ najlošiji rezultat na Zapadnom Balkanu.

Prema rečima Ane Lurman, loš rezultat Srbije „u najvećoj meri odražava medijsku cenzuru, nastojanja vlade da utiče na rad medija“, ali i „sužen prostor za rad civilnog društva i akademskih ustanova“, te „zabrinutosti zbog kvaliteta izbornog sistema“.

Što se tiče situacije u ostatku ovog regiona, Slovenija je najbolje rangirana (34. mesto) i opisana je kao „izborna demokratija“, a potom sledi Hrvatska, na 55. mestu, takođe kao „izborna demokratija“.

Kosovo, koje je u studiji tretirano kao posebna država, zauzelo je 64. mesto, a klasifikovano je kao „izborna demokratija“, Severnoj Makedoniji „pripala je“ 71. pozicija i ocenjena je kao „izborna demokratija“, BiH se našla na 83. mestu, takođe kao „izborna demokratija“, dok je Crna Gora na 99. poziciji i opisana je kao „izborna autokratija“.

Komentarišući takve nalaze, Lurman za naš list navodi da „svaka od država ovog regiona ima izazove sa kojima se suočava“.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom, i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, konstatuje za naš list da je „ovo  samo još jedna u nizu potvrda o stanju demokratije u Srbiji“.

– Imali smo takve ocene i u izveštaju Fridom hausa, a o manjku napretka u demokratskim procesima i vladavini prava govorili su i izveštaji Evropske komisije za Srbiju. Za Srbiju se navodi da tone u autokratiju od 2015. godine, u tom procesu su joj bliske Mađarska, Poljska i Turska. Pokazatelji ovog srozavanja stepena demokratije su kontrolisani mediji, smanjenje nezavisnosti pravosuđa, ograničavanje prava i sloboda građana, kao i upitan integritet izbora. Treba istaći da je Srbija po ovom indeksu najgore kotirana zemlja u odnosu na ostatak regiona Zapadnog Balkana, navodi Spremo.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, takođe ocenjuje da je „ovo samo još jedna potvrda da srljamo sve dublje u autokratiju“.

– Nema ni jedne jedine međunarodne ili domaće organizacije koja nije utvrdila da se Srbija iz godine u godinu udaljava od demokratskog uređenja. Verujem da i oni koji su velikodušno davali priliku Vučićevoj vlasti da pokaže bilo kakve reformske i prodemokratske kapacitete konačno moraju da priznaju da se to neće desiti i da je borba protiv ove vlasti borba za demokratiju i vladavinu prava, ističe Popović za naš list.

Bojan Pajtić, bivši predsednik DS i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, napominje za Danas da je analiza švedskog instituta „pokazala ono o čemu godinama misleći ljudi upozoravaju srpsku javnost – Srbija više nije demokratsko društvo“.

– Opasno je to što se čini da se navikavamo na autokratiju, medijsku blokadu, odsustvo individualnih sloboda. Za to vreme se, kao i devedesetih, kada je Vučić prvi put bio na vlasti, ljudi u razvijenim demokratijama zgražavaju nad činjenicom da je u 2020. moguća despotija orijentalnog tipa usred Evrope. Što je moć našeg „gospodara“ unutar zemlje veća, to je ugled Srbije u svetu manji, kaže Pajtić.

I Natan Albahari, međunarodni sekretar i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana, smatra da je ovaj izveštaj još jedan dokaz da Srbija više nije demokratija. Kako naglašava, „vrlo jasno se vidi da su glavni stubovi demokratije, kao sto su slobodni mediji i vladavine prava, pod ogromnim pritiskom vlasti“.

Ana Lurman: Pokazatelj demokratije opao vam je duplo 2

– Prvi znak autokratije jeste kontrola medija, koju sistematski od dolaska na vlast 2012. sprovodi SNS, a koja kulminira sada kada su njihovi stranački ljudi preuzeli dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Mi već nekoliko godina govorimo da je Srbija zarobljena država sa zarobljenim medijima, i nažalost ovo potvrđuje naše tvrdnje. Nadam se da će posle ovakvog izveštaja delovi međunarodne zajednice koji javno podržavaju vlast Aleksandra Vučića imati više svesti o stanju demokratije u Srbiji, i pomoći nam da je ponovo uspostavimo, ukazuje Albahari.

Autokratije u većini

Prvi put nakon 2001. autokratije su u većini, navodi se u analizi V-Dem instituta, a među deset zemalja koje su se poslednjih deset godina autokratizovale, pored Srbije su još i Mađarska, Turska, Poljska, Brazil, Indija, Mali, Tajland, Nikaragva i Zambija, prenose mediji u Srbiji. Kako se ističe, autokratske vlade prvo su ograničile slobode medija i civilnog društva. Nakon što su stekli dovoljnu kontrolu nad medijima i civilnim društvom, usudili su se narušavati kvalitet izbora. „Iako je cenzura dugogodišnji problem u Srbiji, i ostali pokazatelji koji se tiču medija, civilnog društva i građanskih sloboda pogoršali su se pre nego što je narušen i izborni integritet i kada je ova nacija ponovo 2015. godine skliznula u autoritarnost“, navodi se u analizi.

Marović: Porazan rezultat za CG

Za Crnu Goru je porazno što je kao NATO članica i država koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji svrstana u izborne autokratije, a ovo je još jedno konstatovanje višegodišnjeg nazadovanja po svim parametrima na osnovu kojih se utvrđuje stanje demokratije u zemlji, kaže za Danas Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu CG u EU. Kako naglašava naša sagovornica, „podsjećanja radi ove godine je i po Fridom haus metodologiji Crna Gora prešla iz polukonsolidovanih demokratija u hibridne režime“. „Ovakvo rangiranje je očekivano budući da u Crnoj Gori svakodnevno svjedočimo novim aferama i zloupotrebama, dok su reformski procesi ‘na čekanju’. Promjena vlasti na nedavnim izborima u Crnoj Gori nakon više od tri decenije predstavlja šansu za dalju demokratizaciju i pokretanje nekih procesa sa mrtve tačke, ali to je još uvijek na nivou očekivanja. Trenutno je situacija izuzetno zabrinjavajuća“, zaključuje Marović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.