Vučić i kao predsednik može na listu SNS: Najbolji mogući svet je izgleda legalan, ali i dalje nepošten

Dilema može li Vučić na listu kao predsednik ili ne nastala je kada je najavio da će kada dobije obaveštenje od Vlade ili Narodne skupštine da nema većine raspisati izbore, ali da će još neko vreme, maksimalno dve nedelje ostati predsednik Republike jer ima “mnogo važnih poslova da obavi“, ali neće učestvovati u kampanji.

Kada ta posla obavi, kaže, podneće ostavku.

SNS je u prethodnim izbornim ciklusima vrlo brzo po raspisivanju glasanja predavala svoju listu RIK i zauzimala prvo mesto na izbornom lističu.

Ukoliko SNS sada bude čekala da Vučić podnese ostavku da bi bio prvi na listi, to znači da može da joj izmakne prvo mesto na listiću. Ali ako SNS odluči da požuri, pitanje je može li se Vučić kao predsednik, u te maksimalno dve nedelje, naći na listi SNS kao kandidat za poslanika.

Vučić ipak cilja na mesto premijera, za šta nije potrebno da bude poslanik, odnosno da je na listi.

Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za Danas kaže da je naša Vlada je po Ustavu neposlanička.

– Dakle, nije potrebno da bude kandidat za poslanika, i ne sme biti poslanik da bi bio član Vlade, uključujući tu i mesto predsednika Vlade – navodi on.

Međutim, ukoliko mu je toliko stalo do toga da dobije glas naroda, onda bi logično bilo da bude na listi naprednjaka.

Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova Crte, za Danas navodi da član 115. Ustava kaže da predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

– Ključna reč je obavljati. Biti kandidat na listi nije vršenje nikakve funkcije. Poslanička funkcija stiče se tek potvrđivanjem mandata na osnovu uverenja o izboru i izveštaja RIK-a, u roku od 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine. Nespojivost bi nastupila tek ako bi se poslanički mandat Vučiću potvrdio dok je još predsednik, a on najavljuje da će do tada već podneti ostavku – ukazuje on.

I konstatuje da je dilema „na listu dok je predsednik ili kasnije“ pravno je bespredmetna – u oba slučaja je dozvoljeno jer RIK kod kandidata proverava samo izborno pravo, a predsednička funkcija tu nije smetnja.

– Otvoreno, međutim, ostaje političko pitanje — jer po članu 111. predsednik „izražava državno jedinstvo“ — ali to nije pravni osnov za zabranu. Iako Ustav Srbije ne sadrži izričitu zabranu da predsednik Republike, nakon prestanka mandata, bude izabran za predsednika Vlade, takva mogućnost ne može se posmatrati izolovano od osnovnih načela međunarodnopravnog i ustavnog poretka, a naročito principa podele vlasti, uzajamne kontrole i ravnoteže između državnih organa i jednakosti učesnika u izbornom procesu – kaže Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, neposredan prelazak sa jedne najviše državne funkcije na drugu mora se posmatrati ne samo kroz prizmu formalne dopuštenosti, već i kroz uticaj na ostvarivanje ustavnih ovlašćenja.

– U tom smislu, što je vremenski razmak između vršenja predsedničkih ovlašćenja i preuzimanja premijerske funkcije kraći, to je izraženiji rizik da odvojene ustavne funkcije praktično budu objedinjene u jedinstvenoj vlasti. Evropski standardi postavljeni pri Venecijanskoj komisiji dosledno polaze od toga da se ustavna ovlašćenja moraju vršiti u skladu sa njihovom svrhom i na način na koji se ne remeti niti narušava ravnopravnost političkih aktera i funkcionisanje sistema podele vlasti čiji je smisao da spreči prekomernu koncentraciju državne moći u rukama nosilaca jedne grane vlasti – pojašnjava.

Slično misli i profesor FPN Bojan Vranić.

– Budući da se predsednik Vučić često poziva na Lajbnica, kalkulacije o izborima su mu kao biranje najboljeg od svih mogućih svetova za SNS. U novom najboljem mogućem svetu, vlada podnosi ostavku, dok predsednik ostaje nadležna institucija za raspisivanje izbora, kako je i obećano studentima i opoziciji. Nakon toga, još “nedelju ili dve” ostaje na funkciji predsednika, nakon čega podnosi ostavku. U međuvremenu, nekoliko puteva ka najboljem mogućem svetu su u opciji – navodi on za Danas.

Prvi je, kaže, taj da se održava novi krug konsultacija u kojem SNS dolazi poslednji i kaže, nema novog mandatara, opozicija ponovo odbija “dijalog” i to se rasteže nedelju ili dve do ostavke. Drugi put je ekspresno raspisivanje izbora, dok je Aleksandar Vučić predsednik.

– On može, u tom slučaju, kao i do sada, da da svoje ime listi (verovatno Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić). Ključno pitanje je, može li biti prvi na listi, budući da je to važan politički signal “kandidature za premijera”? Prema Ustavu (član 6), zabranjena je nespojivost funkcija, ali takođe je zakonom ostavljeno da se precizira primena nespojivosti. Ima jedne pravne praznine u zakonu o izboru narodnih poslanika, po kojoj (član 69, stav 5), nosilac liste može biti kandidat i na drugim izborima koji se održavaju u isto vreme, pa se sa završetkom izbora gleda nespojivost funkcija – primećuje on.

I sugeriše da bi trebalo da se to primenjuje na pravilo da može jedan nosilac da bude i na gradskim, pokrajinskim, republičkim, ali praznina izgleda ostavlja mesto da predsednik može da se kandiduje kao građanin, pa naknadno da bira koju će funkciju obavljati.

– Taj najbolji mogući svet je izgleda legalan, ali i dalje nepošten svet – zaključuje Vranić.