Foto: napredniklub.org

Kako navodi, predsednikovo obraćanje mnogo je značajnije za istoričare nego za istoriju.

“Iz njega smo saznali da Srbija posle pet godina vladavine Vučićevog režima nema predlog statusa Kosova i Metohije! Iako je doskora tvrdio da je „razgraničenje“ najbolje rešenje, izvesno je da tako nikada nije odlučila Narodna skupština Srbije, baš kao što takav predlog nije nastao ni tokom „unutrašnjeg dijaloga“. Iako je predsednik u nekoliko prilika najavio rešenje kosovske krize i bolne kompromise u najskorije vreme, sada se ispostavlja da to nikako nije slučaj – prema njegovim rečima na vidiku nisu ni zvaničan stav Srbije, niti rasplet”, rekao je Antić,

Postavlja se osnovano pitanje, kaže Antić, zašto je onda izveo ovu šaradu?

“Odgovor da je to činio zato što, za razliku od svih drugih on brine za Srbe iz pokrajine, a posebno za njihov ekonomski razvoj, uvredljiv je za prosečnog, mentalno zdravog građanina bilo koje demokratske zemlje. Pošto je podigao sve medijske sisteme u gotovost kakvu nismo videli od vremena napada NATO-a na Srbiju i od svoje posete pokušao da napravi politički događaj godine, predsednik se povukao, po svoj prilici zato što je tajna diplomatija, koju neprekidno vodi, pre nekoliko dana ponovo pretprela popuni neuspeh”, navodi Antić i dodaje da je govor predsednika bio samo vrhunac jednog bespotrebnog spektakla.

“Predsednik Vučić stavio nam je na zananje da promenu njegove politike i dolazak na pozicije Helsinškog odbora Srbije i LDP-a nije pratilo lično pokajanje. Naprotiv, iako kritičan prema svima osim sebi, Vučić je hvalio i opravdavao Slobodana Miloševića, umereno je grdio velike sile, a za sve je krivio one koji su, nakon što je vlada čiji je bio ministar predala Kosovo albanskim teroristima i NATO-u, kako tvrdi propustili da spreče proglašenje nezavisnosti Kosova i preneli pregovore sa UN na EU. Optužio je one koji su delili Srbiju od 1389. do danas i one koji su predali Miloševića Haškom tribunalu”, navodi Antić u pisanoj izjavi.

“Zašto onda takav čovek citira upravo mislioce demokratske Srbije – Pekića, Tijanića i Jerotića – čiji je program tiho plagirao a koju neprekidno napada i ruži? Zašto svojim stranim prijateljima Bleru i Merkelovoj nikada ne zameri ono što, kao što vidimo smatra za krivicu svojih sunarodnika čiju politiku je navodno prihvatio, ali zato i danas živi na mržnji i podeli među građanima”, dodaje Antić.

Antić se pita šta možemo da očekujemo od čoveka koji, kako kaže, tako bezočno zloupotrebljava svoju moć i ima tako izopačen odnos prema istini? “Da li je moguće da će lider stranke koja je 1999. vodila unapred izguljeni rat i ostala u vladi koja je kapitulirala i predala Kosovo, koji je vodio demonstracije čiji je vrhunac bilo paljenje ambasada i međunarodno blamiranje Srbije, koji je podržao rezoluciju kakvu je EU nametnula Srbiji 2010. godine i konačno prihvatio briselske sporazume, uspeti da ponovo prevari narod i ostane na vlasti nakon što mimo Narodne skupštine sprovede nekav svoj, naopak i sebičan naum u vezi sa Kosovom i Metohijom?“, zaključuje Antić.