Politika

Novi “Intervju na mreži” lista Danas

Britanski ambasador Denis Kif odgovara 4. jula na Fejsbuku

Najzanimljiviji odgovori sutradan će biti objavljeni u štampanom i onlajn izdanju Danasa

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif odgovaraće direktno na pitanja građana na Fejsbuk stranici Danasa u sredu 4. jula, u okviru rubrike „Intervju na mreži“.

Pitanja se mogu postaviti na Fejsbuku već od danas, a ambasador Kif će pisanim putem odgovarati na njih od 11 časova, tokom sat vremena.

Na pitanja lične prirode se neće odgovarati, na pitanja koja su već odgovorena neće se ponovo slati odgovor, a uvredljiva će automatski biti brisana.

Najzanimljiviji odgovori potom će biti objavljeni u štampanom i onlajn izdanju Danasa.

Komentari (1)

Ostavite odgovor

* Sva polja su obavezna
Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Tokom ww2 Britanija je skoro do kraja 1943. godine pokušavala da uputi generala Mihailovića i Jugoslovensku vladu na ispravan put, ne želeći da pomaže NOP koji je bio pod apsolutnim uticajem jugoslovenskih komunista. Povremeno se u toj podršci četnicima prelazila granica dobrog ukusa i demokratskih principa. Međutim, posle detaljnih izveštaja koje je premijeru Čerčilu uputio britanski general Meklejn a koje je potvrđivao Čerčilov sin Randolf, Britanija je počela da napušta Mihailovića da bi, konačno, septembra 1944. godine pozvala četnike da se stave pod komandu J. B. Tita i VŠ NOV. Početkom 90-tih, Velika Britanija je priznala osamostaljivanje svih jugoslovenskih republika i nebrojeno puta je upozoravala pročetničke elemente da prekinu agresivnu politiku, etnička čišćenja i politiku zločina nad civilima. Na kraju su, ni krivi ni dužni, Srpski narod u Saveznoj republici Jugoslaviji i svi građani, bili podvrgnuti nelegalnoj NATO intervenciji uz značajno učešće GB. GB je čak, vodeći politiku osude zločina koje su počinili srpski ultra nacionalisti (sami su se nazivali srpski četnici), insistirala na oštroj rezoluciji u vezi Srebreničkog genocida.

    Pitanja:

    1. Kako je moguće da deo britanske istoriografije i britanska politička scena stoje na strani četničkog pokreta u Jugoslaviji tokom ww2, a da britanska politika, verovatno i istoriografija, osuđiju četnički pokret i akcije srpskih ekstremnih elemenata prema nesrpskim civilima tokom 90-tih? U čemu je razlika između 8000 ubijenih muslimanskih civila u srezovima Foča, Čajniče, Pljevlja, Višegrad tokom zime 1943. i 8000 ubijenih ratnih zarobljenika i civila, bosanskih Muslimana, tokom jula 1995.

    2. Ako ambsador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif želi dobro građanima Srbije, molim ga da pribavi ocene ozbiljne britanske istoriografije o ulozi četničkog pokreta u Jugoslaviji tokom ww2, posebno na ulogu generala Mihailovića. Ja, naravno, znam odgovor. Zna odgovor na desetine srpskih istoričara, ali ne mogu da se oglase u srpskoj javnosti. Ovo je prilika da se pod autoritetom Velike Britanije odgovori Srbima na pitanje, da li je general Mihailović stvarno bio antifašista, da li je general Mihailović bio ratni zločinac i kolaboracionista, zajedno sa svojim zločinačkim pokretom. Da li je aktuelna srpska desnica imala pravo da naredi srpskim sudovima da rehabilituju sve zločince sa naših prostora iz vremena ww2, pod maskom „ispravljanja nedostataka sudskih procesa“.

    Ukratko!

    Ako je previše obimno, onda može samo jedno pitanje. Da li je generala Mihailovića, bez obzira na eventualne propuste u proceduri, trebalo streljati 1946. godine.