Da li je i glasnost postala zabranjena?

Kao odgovor vlasti sinoć su organizovane pristalice SNS palile baklje na krovovima višespratnica u nekoliko gradova Srbije, zbog čega su mnogi građani u okolini bili uplašeni misleći da su požari.

Sagovornici Danasa različito vide ovu akciju lupanja u šerpe i dizanja galame, koja je prve tri večeri dobila značajan odziv – organizatori navode u više od 30 gradova Srbije.

Muzičar Marko Šelić Marčelo za naš list navodi da se lupa i na Voždovcu i da je to najlepša muzika za njegove uši.

– Tako se svira jedno kolektivno „ne vređajte nas više“. Činjenica da će i to dobiti svoju režimsku kontraakciju najbolje govori o tome s kakvim ološem imamo posla: oni bi da nam ne daju ni to. I samo napred, što više stiskaš balon, pre će da pukne – navodi Marčelo.

„Svake večeri se u 20.05 časova naginjem sa prozora stana u kojem živim na Limanu u Novom Sadu. Svakog dana i ja, sa drugima, lupam o šerpe, i to sa ljutnjom. Stranac sam, ali već 12 godina živim u Srbiji, radim na fakultetu i dobijam srpsku platu. Kada je potrebno, lečim se u Domu zdravlja, kao i svi drugi. Ljutim se kad vidim nepravdu, a viđam je svakog dana. Svuda oko sebe. Uhvati me često obeshrabrenje kada vidim da se istorija u Srbiji stalno ponavlja. Nisam bio ovde tokom 90-ih, ali znam da su i tada ljudi lupali. A na vlasti su bili isti ljudi koji vladaju danas“, navodi za Danas Kristijan Eker, italijanski profesor koji živi i radi u Novom Sadu.

„Nakon 12 godina u Srbiji, ne smatram sebe strancem. Jedan moj drugar, psiholog, kaže da je moj najveći problem taj što sam se previše integrisao u ovo društvo i što nemam više tu distancu koja omogućava strancima da se ipak drže daleko od problematike zemalja u kojima žive. Tako da ne slušam one koji kažu da kao stranac ne bi trebalo da se mešam u ono što se dešava u ovoj zemlji. Mešam se, ne mogu drugačije zato što ovde živim. Tako da u 20.05 i ja lupam o šerpe: nije to folklor, nego ljutnja. Lupam i osećam da su svi oni koji lupaju ljuti. Lupam za sve ljude koji su nepismeni, zato što državi odgovara da narod živi u neznanju. Lupam za svoje bivše studente koji su morali da odu u inostranstvo zato što nisu mogli da nađu posao u Srbiji… Lupam nadajući se da ćemo u tom lupanju naći snagu barona Minhauzena, koji se izvukao iz močvare uhvativši samog sebe za kosu“, dodaje Kristijan Eker.

Na pitanje šta misli o akciji Bukom protiv diktature Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije (koja nije u bojkotu), odgovara da je ovo veoma teško vreme i da su ljudi na ivici, jer za mnoge ovaj period nije bio lak psihički, fizički i ekonomski.

– Razumem da se izražava neka vrsta nezadovoljstva i nestrpljenja. Ali, ništa više od toga osim razumevanja ne vidim, jer ako je to protiv virusa, tako nećemo „dobiti“ virus, ako je protiv režima, nećemo tako „dobiti“ režim. U potpunosti razumem da je u želji da se ovo što pre završi, to na neki način ispoljavanje zamora koji smo svi nakupili u ovih mesec i po, dva – kaže Jovanović.

Upitan šta misli o tumačenju da je gostovanje predsednika Vučića na RTS-u u sredu u 20.05 sati zapravo reakcija na to što građani „lupaju u šerpe“, on odgovara da je to vrlo moguće, jer vlast pomno prati javno mnjenje, ima ga „na skeneru“ i uvek krajnje hitro reaguje i koriguje svoje ponašanje u odnosu na to ima li nezadovoljstva i u kojoj meri.

– S druge strane, Vučić se dovoljno pojavljuje na televizijama, tako da je ovo neka redovna frekvencija njegovog pojavljivanja. Može da bude vezano za to, a i ne mora, ali me ne bi čudilo. Neće njegovo pojavljivanje to rešiti. Mislim da se ide i na olakšavanje mera, delimično zato što može, a u određenoj meri zato što i vlast shvata da su ljudi umorni – smatra Jovanović.

On ocenjuje da je tokom celog ovog perioda, a naročito u poslednje dve nedelje, vidljiva neka vrsta veće ostrašćenosti, manjeg prisustva razuma i racionalnosti, te da se politika meša u sve na način koji prema njegovom viđenju nije dostojan.