U dokumentu pod nazivom „Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu – preporuke za američku diplomatiju“ piše da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ohrabre Evropsku uniju da obnovi dijalog Kosova i Srbije da bi se „zaustavilo njegovo lagano iskliznuće u zamrznuti konflikt“.

„SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere oko kojih bi se obe strane složile, kao deo normalizacije odnosa“, piše u dokumentu. U delu dokumenta koji se odnosi na Kosovo, dodaje se „da bi NATO trebalo da radi sa Kosovom na razvijanju male, lako naoružane, odbrambene vojne sposobnosti i da bi proces pravljenja ovih snaga morao biti uključen u dijalog Kosova i Srbije, ali i to da Srbija ni pod kakvim okolnostima ne sme imati pravo veta na ovaj proces“.

„KFOR treba da ostane na Kosovu, ali stalna baza NATO ili SAD u regionu nepotrebno provocirala Srbiju i Rusiju“, piše u preporukama za američku diplomatiju.

U delu preporuka koji se odnose na Srbiju, ističe se da SAD treba da „obnovi i jača veze sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom regiona“ i da bi trebalo „održati podršku članstvu Srbije u EU, uz podršku pozicije EU da njeni novi članovi usklade politiku sa politikom EU prema Rusiji, kao i da se Srbija neće priključiti EU ako ne prizna Kosovo“.

„Članstvo u NATO bi trebalo da ostane opcija za Srbiju, ali bi očekivanja SAD morala biti ublažena zbog istorijske zaostavštine vojnih operacija NATO u regionu, kao i verovatnim žestokim ruskim protivljenjem“, piše u analizi Instituta Istok – Zapad. Dodaje se da se saradnja Srbije sa NATO treba da se nastavi, pri čemu NATO treba da podstiče Srbiju da „ograniči svoje bezbednosne veze sa Rusijom na trgovinu oružjem i obuku“.

U delu analize koji se odnosi na rusko mešanje (Russian Disruption) navodi se da „SAD i EU treba da se suprotstave ruskom mešanju reafirmacijom kontinuiranom prilikom za zemlje Zapadnog Balkana da se priključe EU, NATO ili obe organizacije“. Takođe, suprotstaviti se ruskoj medijskoj manipulaciji objektivnim, alternativnim izvorima informacija i podrškom nezavisnih medija; unapređenjem saradnje regiona sa naporima NATO i EU da promovišu sajber bezbednost; analizom u kojoj meri drugi energetski izvori, uključujući američki prirodni tečni gas (TNG) može da posluži kao alternativa ruskim energentima.

Istovremeno, SAD bi trebalo da ohrabri i učestvuje u dijalogu SAD – EU – Rusija, kao deo širih napora da signalizira i Rusiji da evropske bezbednosne granice uključuju i Balkan i da „aktivnosti NATO na Balkanu nisu usmerene na uplitanje u ruske bezbednosne interese“.

Direktor Instituta Istok – Zapad Kameron Manter, koji je svojevremeno bio i ambasador SAD u Srbiji, krajem juna je u intervjuu za Danas rekao da je ova studija, pre svega, namenjena Vladi SAD i tome da je ubedi, „kao i naše evropske prijatelje da se više angažuju u regionu“. Dodao je da je najveći potencijalni rizik zapravo Bosna i Hercegovina, ali i da su „zabrinuti zbog odnosa Kosova i Srbije“. Na pitanje da li za ovaj plan ima podršku Trampove administracije i Vlade SAD, Manter je tada odgovorio da „misli da imamo njenu naklonost“ i da je do tog zaključka došao nakon sastanaka u Beloj kući – Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC), ali i u Stejt departmentu. Dodao je da je Trampova administracija jako zainteresovana za region Zapadnog Balkana i da američki predsednik Donald Tramp želi stabilan Balkan. Dodaje da je ovaj predlog Instituta predstavljen i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Martovski pregovori o Kosovu u SAD

Inače, krajem marta diplomatski izvori Danasa tvrdili su da su u Sjedinjenim Državama bili u toku pregovori o rešavanju kosovskog pitanja u kojima učestvuje i bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter.

O Institutu Istok – Zapad

Ist-Vest Institut jedna je od najuticajnijih institucija u oblasti međunarodnih odnosa i spoljne politike u svetu. Među najvažnijim aktivnostima Instituta ubraja se organizacija prvih vojnovojnih razgovora između članica NATO i Varšavskog pakta početkom 80. godina prošlog veka, kao i aktivna uloga u zemljama u tranziciji u istočnoj Evropi, uključujući i krizu u nekadašnjoj Jugoslaviji. U 2016. godini Institut je bio jedan od osnivača Globalne komisije za bezbednost u sajber prostoru. Ist-Vest Institut je globalna mreža istaknutih političara, lidera, poslovnih ljudi, predstavnika nevladinog sektora i akademske zajednice.