Foto:Beta„Siniša Mali je u svom odgovoru na tvrdnje da je dug Srbije drastično porastao u prethodnih sedam godina izneo tvrdnju da država ne povećava svoj dug kada isti poraste sa 18 na 23 milijarde evra. Time je Dr Mali dao ozbiljan doprinos dvema naučnim oblastima – ekonomiji i matematici, jer do sada u istoriji niko nije uspeo da objasni da je 23 manje od 18“, naveo je Đilas u saopštenju.
Siniša Mali je juče u Skupštini Srbije rekao da Đilas iznosi neistine o javnom dugu i ekonomiji i objavio da je javni dug 2008. godine porastao sa 8,7 milijardi na 17,7 milijardi dinara, a na kraju 2018. godine je bio 23 milijarde.
Kako je saopštio Đilas, dug Srbije 30. juna 2012, kada je SNS stupio na vlast, iznosio je 15,29 milijarde evra, a 21. decembra 2018. oko 23,33 milijardi evra.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, kako je naveo Đilas, javni dug je 30. avgusta 2019. iznosio oko 24,32 milijarde evra, što je u odnosu na početak godine povećanje od jedne milijarde.
„Troškovi kamata 2011, kada smo po tvrdnjama Dr Siniše Malog i Aleksandra Vučića bili pred bankrotstvom, iznosili su 46 milijardi dinara. Danas, kada smo se bankrotstva spasili, na kamate dajemo 111 milijardi, odnosno oko 2,5 puta više“, rekao je Đilas.
Ukazao je i da tvrdnja da se novi krediti uzimaju da bi se vratili stari nije tačna „jer u predlogu budžeta za 2020. godinu jasno piše da će se Srbija zadužiti za 7,8 milijardi za razne projekte“.
Đilas je demantovao tvrdnje ministra finansija da je dug grada Beograda 2013. godine, kada je Đilas smenjen sa mesta gradonačelnika, iznosio 1,2 milijarde evra, navodeći da je tada dug bio 403 miliona evra, što su potvrdili i Fiskalni savet i bivši ministar finansija Dušan Vujović.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Beogradski metro i obećanja: „Prva linija od 2028. godine“ – koliko je puta do sada Beograd trebalo da dobije metro
Mali potpisao sporazum o aktivnostima američkog DFC u Srbiji
Obnovi gradivo iz ekonomije. Nije toliko za ekonomiju važno koliki je apsolutni javni dug, već relativni u odnosu na BDP. Mastriški sporazum kaže da javni dug mora biti ispod 60%, što u vreme tvoje vlasti nije bio slučaj, tad je dug iznosio preko 70% i o tome ste ćutali. Sad je dug skoro 50% i to je veliki uspeh, ali je problem što nije tvoj. Pao si ponovo na ispitu i iz ekonomije i politike.
Marko, slazem se u delu odnosa javnog duga i BDPa. Ali ako hocemo da budemo potpuno korektni, zasto nisi pravilno objasnio pad duga sa 70 na 54%?! Najvece zasluge za to ima odnos USD-EUR a skoro nikakve zasluge srpska vlada.
Pored toga, period 2008-2012 je bio period velike ekonomske krize i oporavka. Sve ekonomije sveta su belezile slabije rezultate i povecenje javnog duga. Period 2012-2019 je period stabilne ekonomije, a posebno poslednjih par godina gde zbog cene nafte, zemlje kao Srbija bi trebale da beleze rast od min 5%. A mi nemamo zbirno za 3 godine tih 5%.
Prema tome Marko, nazalost zbog nepotpunog odgovora, pao si na ispitu.
On je covek marketinski strucnjak, masinac, kosarkaski menadzer na privremenom radu u politici. Gde ce pored svih tih laskavih titula da se bavi jos i ekonomijom? Onako uprazno, bez da mu udje u dzep?
Tumačio ga ti ovako ili onako opet je dug 23,3 milijarde. Znači da je AV uspeo da nam, za 8 godina vladavine, dug poveća za 8 milijardi. A šta je sve uradio sa tim parama? Osim što je 2 miliona dao fondaciji Klinton.
Au, Sale, vrati se u osnovnu školu! Evo ti prost primer. Ako su tvoja primanja 100.000 dinara, a krediti 75.000 dinara, a kod komšije Pere primanja su 200.000,a krediti 90.000, ko će lakše servisirati dug? Javni dug je bio skoro na 78% BDP-a, a sada je na 52%, pa ti Sale sad dumaj.
to je tako ako veruješ diktatoru i njegovoj kamarili. a ako pogledaš % zaduženosti meren po ovoj novoj metodologiji onda ćeš videti da je zaduženost 2012. bila 45% BDP-a a da smo maksimum dostigli 2015. sa oko 75%. Ne može se zaduženost 2008. i 2012. računati po kuloarskim pričama a 2018. po statistici „kadije“.
Au Marko,covece ala nas „prosvetli“vidi se da si i ti zavrsio neki „ozbiljan“ fakultet.Kao ovi sto su na vlasti.
Pa što nas ti malo ne prosvetliš kada si tako pametan, već kao žaba dižeš nogu na potkivanje?
Vladirate, vladirate ti bi baš da ratuješ, makar na komentatorluku.
A da ti Djilase, objasnis tvoju racunicu dok si bio na vlasti i dugove koje si napravio dok si bio na vlasti?
Mali sve izmislja…odnos bdp-a i javnog duga…koliko je novca uzeto od lokalne samouprave, plata i penzionera, koliki su dugovi danas lokalnih samouprava i javnih preduzeca? Koliko je nezapospenih otislo iz zemlje i time koliko su smanjena socijalna davanja? Uuuu, izvinite ekonomski strucnjaci vi sve znate…izvinite sto vas opterecujem…nego da svi prestanete da primate platu od javnog sektora i da vase firme prestanu da posluju direktno ili indirektno sa javnim sektorom, nego da stvarno zaradite pare na trzistu, pa da se onda tek javite?
Nisam ekonomista ali mislim da je BDP kao merilo uspesnosti ili procenat ucesca spoljasnjeg duga u BDP samo bacanje prasine u oci jedan najobicniji spin kojim sve vlade u banana drzavama manipulisu sa gradjanima lazno prikazujuci svoju toboznju uspesnost.To sto mi navodno prodamo 100 000 Fiata u koji smo ugradili miselinove gume i tako ga prodamo kao domaci proizvod i usput damo 10.000 evra po radniku i Fiatu i Miselinu te tako uvecamo BDP nista ne utice na smanjenje spoljasnjeg duga jer sva zarada ostaje strancima ali zato uvecamo unutrasnji dug koji kasnije moramo da uzmemo od gradjana tako sto smanjimo penzije ili subvencije za poljoprivredu ili povecamo akcize i PDV. Dakle nas pravi dug je mnogo veci i vesto se prikriva izmedju ostalog i stampanjem deviznih akcija NBS i njihovom prodajom sto je ustvari takodje uvecanje spoljnog duga i doci ce na naplatu nekoj novoj vladi i tako sve dok nam ne zavrnu slavine i onda stupa na snagu Bolivijski i Venecuelanski scenario.
eto lepe teme da mali napiše svoj doktorat.