EK: Tempo pristupnih pregovora zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji s Kosovom

U dokumentu u koji je Beta imala uvid ocenjuje se da je tokom izveštajnog razdoblja Srbija postigla vrlo ograničen napredak u pravosuđu i osnovnim pravima (poglavlje 23) i određeni napredak u oblasti pravde, slobode i sigurnosti (poglavlje 24), dok su odnosi Prištine i Beograda i dalje izazovni, iako je nastavak dijaloga uz podršku EU u julu vrlo pozitivan korak.

Što se tiče normalizacije odnosa s Kosovom, Komisija je ocenila da je Srbija pokazala predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga ali treba da uloži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obvezujućeg sporazuma s Kosovom.

Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom  m evropskim putu, navodi EK i dodaje da bi Srbija takođe trebalo da nastaviti da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu.

Uz ocenu da napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasan kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupbe pregovore Komsija dodaje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovranog kriminala.

Srbija bi takođe trebalo da teži ispunjavanju privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući kroz sprovođenje revidiranih akcionih planova za poglavlja 23 i 24 orijentisano na postizanje rezultata.

U zaključcima i preporukama EK za Srbiju navodi se i da političku scenu Srbije obeležava kontinuirana polarizacija.

Kao odgovor na kovid-19, vlada je u martu 2020. proglasila vanredno stanje i uvela široke privremene mere. Parlament je sazvan tek više od šest nedelja po uvođenju vanrednog stanja, što je ograničilo njegovu mogućnost da vrši nadzor izvršne vlasti tokom tog perioda. Parlamentarni, pokrajinski i opštinski izbori u Srbiji (prvobitno predviđeni za april) odloženi su za 21. jun, ali, iako su izbori sprovedeni efikasno, vladajuće stranke su dominirale, uključujući i u medijima.

Brojne opozicione stranke bojkotovale su izbore uprkos naporima koje je predvodio Evropski parlament da stvori međustranački konsenzus o izbornim reformama, izražavajući zabrnutost za demokratiju i neujednačene uslove, ocenjuje EK i dodaje da novokonstituisani srpski parlament karakteriše ogromna većina vladajuće koalicije i odsustvo efikasne opozicije.

U preporukama iz izveštaja EK ukazuje se i da je usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje na niskom nivou, a vlada Srbije koja članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem, poziva se da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije.

Srbija se poziva i da bitno smanji prekomerni broj vršilaca dužnosti na višim rukovodećim položajima u javnoj upravi. Nedostatak transparentnosti i poštovanja procedure regrutovanja za viša radna mesta u državnoj službi na osnovu zasluga razlog je za sve veću zabrinutost, navodi se.

EK konstatuje takođe da je Srbija pojačala rad na usklađivanju zakonodavstva sa tekovinama EU u poglavljima o ekonomiji i unutrašnjem tržištu.

Ekonomske reforme nastavile su da daju rezultate, posebno na makroekonomskoj stabilizaciji. Funkcionisanje tržišta rada se dalje poboljšalo, napredak je postignut u reformama poreske uprave i u privatizaciji državnih banaka, dok su neke druge ključne reforme – posebno javne uprave i državnih preduzeća – nastavile da napreduju ali polako, navodi EK i dodaje da država zadržava snažan trag u ekonomiji i da se predviđa se da će kriza zbog kovida-19 snažno pogoršati ekonomske izglede u 2020, posebno u pogledu rasta BDP, javnih finansija i zaposlenosti.