Gojković: Pravda i pravo moraju da budu iznad sile 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

“Građani su nas izabrali da rešavamo tenzije, a ne da ih stvaramo. Imamo važan zadatak da sprovodimo održiva rešenja i da nikog ne ostavimo zanemarenim”, poručila je Gabrijela Kuevas Baron predsednica Interparlamentarne unije sa generalne debate IPU na temu uloga paralanta u jačanju međunarodnog prava parlamenata.

Ona je podsetila da parlamenti treba da imaju nadzornu ulogu i da kontrolišu vlade da li poštuju sve potpisane sporazume, kako bi se sprečile tragedije.

“Ako se setimo tragedija 20. veka, imali smo istoriju genocida, zločina, etničkog čišćenja, zločina protiv čovečnosti. Jedini način da se to ne ponovi je da naučimo lekcije i da se borimo protiv nepravde, promovišući dijalog”, navela je Kuevas Baron, pozivajuci članice IPU da, ukoliko u zakonima ili Ustavu, imaju diskriminišuće odredbe da ih promene i da u njima uključe međunarodno pravo.

Maja Gojković, predsednica skupštine Srbije izjavila je da je kršenje međunarodnog prava izvor brojnih problema u svetu, nasilja, patnje i bola. „U 20. veku smo videli razorne efekte kršenja zakona i prava“, navela je Gojkovićeva i dodala da je regionalna saradnja jedan od ključnih faktora za očuvanje bezbednosti kao i da u rešavanje konflikata moraju da budu uključene kako svetske sile tako i države regiona.

 Ona je rekla da je Srbija rešena da osigura mir i stabilnost i da na taj način pristupa rešavanju pitanja Kosova, koje mora biti održivo.

„Srbija se zalaže za dijalog koji treba da dovede do kompromisnog rešenja zasnovanog na međunarodnom pravu i kojim se obezbeđuje mir i stabilnost, i to je naš pristup u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Sve zaintresovane strane moraju da budu uključene u dijalog kako bi on mogao da bude održiv, a važno je da se bazira na čvrstom kompromisu suprostavljenih strana navela je predsednica srpskog parlamenta“, zahvaljujući državama širom sveta koje dele taj pristup kada je reč o KiM.

Ona je istakla  da je uzrok mnogim problemima u svetu kršenje međunarodnih normi, principa i pravila i da takvo stanje u međunarodnim odnosima vodi nasilju, ljudskoj patnji i stradanju.

“Pravda i pravo moraju da budu iznad sile u međunarodnim odnosima”, poručila je Gojkovićeva i dodala da selektivno poštovanje međunarodnih obaveza podriva osnove međunarodnog pravnog poretka, mira i bezbednosti.

Napomenula  je da je jedan od važnih aspekata očuvanja mira i bezbednosti regionalna saradnja, kao i da su danas glavni rizici i žarišta koji ugrožavaju mir i stabilnost regionalnog karaktera.

“Zbog toga i rešavanje sukoba mora da uključi relevantne regionalne aktere, kao sponu između globalnih principa i pojedinačnih interesa. Svaki trajni dogovor mora da bude rezultat dijaloga i u skladu sa međunarodnim pravom. Od suštinskog značaja je i da se postignuti dogovori poštuju, kao i da garanti budu dosledni u njihovom poštovanju, kako bi se sporazumi primenjivali”, poručila je Gojkovićeva.

Bivši ministar spoljnih poslova Alžira i nekadašnji specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Lahdar Brahimi je kao osnovne pretnje svetu naveo klimatske promene i atomsko oružje. Međunarodna akcija vezana za klimatske promene je daleko od onoga što je potrebno učiniti. Istovremeno, svet od hladnog rata nije bio tako blizu nuklearnoj katastrofi kao danas, ocenio je Brahimi sugerišući parlamentarcima da skrenu pažnju vladama i javnosti na te opasnosti.

On je  rekao da se mora ići ka smanjenju  nuklearnog naoruzanja i da svaka od četiri nuklearne zemlje mora da donese odluku da neće prva napasti, da će smanjiti zalihe i smanjiti broj nuklearnih glava. Brahimi je objasnio da danas u svetu postoji 14.000 nuklearnih bojevih glava, a da taj broj treba smanjiti na ukupno 2.000, od čega bi SAD i Rusija imale po 500.

Suzan Kihiki iz Kenije objasnila je da se ove godine slavi 40 godina borbe protiv diskriminacije žena, ali da je ogroman broj te populacije i danas pogođen diskriminatorskim merama i da je ova debata pravo mesto za osnaživanje žena. Čulo se, takođe i da je svega dva odsto poslanika u svetu mlađe od 30 godina i da bi zato trebalo ohrabriti mlade da se više uključe u parlamentarni rad.

Povezani tekstovi