U vladu nema poverenja 50 odsto ispitanika, što je četiri odsto manje nego u februaru, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 1.000 ispitanika.
Građani kao i devet meseci ranije najmanje veruju tužilaštvu (66 odsto) i sudovima (68 odsto), iako se to nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar.

Vole Rusiju, ali žele da im deca žive u EU

Građani Srbije imaju znatno pozitivniji stav o Rusiji nego o EU, ali bi ipak više voleli da im deca žive u EU, pokazalo je istraživanje. Pozitivan stav prema Evropskoj uniji ima trećina građana (32 odsto), a negativan 40 odsto ispitanika, dok prema Rusiji pozitivan stav ima 52 odsto, a negativan 17 odsto građana, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novembru nad 1.000 ispitanika. Međutim, ni svaki četvrti građanin (23 odsto) ne bi voleo da mu dete živi u Rusiji, dok bi se za Evropsku uniju opredelilo 70 odsto njih. U Stratedžik marketingu ovo povezuju s koristima koje građani očekuju od pristupanja EU, budući da preovladava stav da bi to pozitivno uticalo na infrastrukturu, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zdravstvo, stopu zaposlenosti i druge značajne aspekte društva.
Istraživanje sprovedeno u okviru Argus projekta uz podršku EU pokazalo je da bi 54 odsto građana Srbije na referendumu podržalo pristupanje EU.

 

U Skupštinu Srbije nema poverenja 59 odsto građana, medijima ne veruje 57 odsto građana, a nevladinim organizacijama 61 odsto građana, mada se i u tim oblastima beleži blagi pad nepoverenja.
Velika većina građana smatra da pravosuđe u Srbiji nije efikasno (82 odsto), a 81 odsto se ne slaže s tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija.

Stopa građana koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije smanjila se sa 53 odsto u februaru na 42 odsto u novembru, dok je stopa građana koji smatraju da vlada i institucije nisu uspešne u tome porasla za osam procentih poena, na 54 odsto.

Kao i u februaru, velika većina građana (71 odsto) smatra da je korupcija na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima – u bolnicama, školi, među policajcima i drugim službenicima (26 odsto).

Mišljenje građana Srbije o zakonima su podeljena, ali naginju ka negativnom, pa trećina građana, 32 odsto, smatraju da su loši, a petina, 21 odsto, da su dobri.

Većina građana, po 59 odsto, smatra da su zakoni u Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU i da se veoma loše ili loše sprovode.

Preko dve trećine građana, 73 odsto, smatra da je diskriminacija prisutna u Srbiji, što je povećanje od četiri procentna poena u odnosu na februar, a 55 odsto smatra da je prisutnija nego u EU, sedam procentnih poena u odnosu na februar.

Kao oblasti u kojima je bitno unaprediti prava građani sve više navode zaštitu prava žena (55 odsto), što je rast od šest procentnih poena u odnosu na februar, prava dece (54 odsto) i prava osoba sa invaliditetom (53 odsto), gde se beleži rast od sedam procentnih poena.

Građani kao i u februaru ređe navode prava nacionalnih manjina kao prava koja treba unaprediti (16 odsto), uključujuci prava Roma (12 odsto) i prava seksualnih manjina (pet odsto).

Više od polovine građana, 53 odsto, smatra da Srbija treba da uloži napore kako bi stvorila bolje uslove za prijem azilanata, ali da to ne treba da bude prioritet.

U odnosu na februar porasla je za četiri procentna poena na 11 odsto stopa građana koji smatraju da to treba da bude prioritet, dok se stopa građana koji su se otvoreno protivili izgradnji privatilišta za azilante smanjila sa 29 odsto na 11 odsto.

Pad informisanosti građana o pristupanju EU

Većina građana Srbije na referendumu bi se izjasnila za članstvo u EU, mada samo četvrtina zna u kojoj fazi pristupanja se Srbija nalazi, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje koje je za agenciju Beta sproveo Ipsos Stratedžik marketing. Istraživanje je ukazalo na veliki pad informisanosti građana o pristupanju EU, budući da manje od svakog četvrtog građanina (24 odsto) zna da je Srbija počela pregovore o pristupanju, što je za 11 odsto manje nego u februaru 2014, kada je sprovedeno prethodno istraživanje.
U Srbiji 37 odsto građana misli da Srbija tek čeka na datum za otvaranje pregovora, dok ostali ili misle da je u ranim fazama pristupanja ili kažu da ne znaju, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novembru 2014. u okviru projekta Argus koji agencija Beta sprovodi uz podršku EU.

 

Više od polovine za članstvo

Na referendumu o članstvu u EU za članstvo bi se izjasnilo 54 odsto građana, kao i pre devet meseci, a 25 odsto bi glasalo protiv, što je dva procentna poena manje nego u februaru 2014, pokazalo je istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika. Rezultati o podršci članstvu u EU donekle su u neskladu sa odnosom građana prema EU, budući da je svaki treći (32 odsto) rekao da o EU ima pozitivan stav, što je za pet odsto više nego u prethodnom istraživanju u februaru 2014. Kako navode u Stratedžiku, građani očekuju koristi od ulaska u EU, pa je to verovatno u osnovi veće podrške pristupanju.