Grubješić: Unutrašnje reforme u senci najvažnijeg državnog pitanja – Kosova

Dodaje da bi normalizacija odnosa s Prištinom „otkočila proces da se i unutrašnje reforme stave u fokus“.

U decembru 2009. godine Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Godine 2012. dobili smo status kandidata, a u januaru 2014. počeli su predpristupni pregovori na političkom nivou. Od 35 pregovaračkih poglavlja od danas smo otvorili 16, od čega su dva zatvorena. U slučaju Srbije proces evropskih integracija od početka je opterećen brojnim političkim pitanjima. Sredinom prošle godine govorilo se o tome da bi 2025. godina mogla da bude neki okvirni rok do kojeg bi Srbija mogla da postane članica Unije.

Ovakav stav možemo čuti od briselske administracija prevashodno od evropskih komesara i predsednika Evropske komisije. Međutim, suočeni smo i sa drugačijim porukama poput one koju je prenela ministarka za evropske poslove Francuske Natali Loazo koja je početkom nedelje u poseti Beogradu izjavila da stanje u Evropskoj uniji onemogućuje proces proširenja.

„Francuska ministarka je ponovila ono što je Makron rekao u neko navrata – da EU treba da se reformiše da bi se proširila. Proširenje nije popularna tema, u kontekstu kampanje za evropske izbore, ali u Francuskoj kada se govori o proširenju, misli se pre svega na Tursku. Nisu Zapadni Balkan i Srbija u fokusu političke debate koja se vodi u Francuskoj, oni pre svega misle na Tursku, jer je to za njih neprihvatljivo“, kaže Grubješić.

Francuska je, napomenula je, dva puta sprecila prijem Velike Britanije u EU, kada je bila zemlja kandidat. Oni gaje „tradicionalni animozitet prema daljem širenju“, rekla je gošća N1.

Grubješić kaže da Evropska unija mora da se reformiše da bi mogla da primi nove članice, ali poruke koje takve izjave izazivaju, dodaje, nisu baš obećavajuće.

Stav o „pauziranju proširenja“ zastupaju sve važnije članice EU. „Kao da se EU plaši svojih građana, kako bi reagovali ukoliko bi se proširenje našlo kao jedna od tema u kampanji“, kazala je.

Na pitanje zbog čega takav stav, Grubješić kaže: „Uvek nam govore o prethodnim iskustvima, mi nemamo ništa s tim, želimo da Srbija postane članica EU. Nije primereno pominjati ta bivša iskustva, jer nije ni vreme isto, ni situacija…Ono što jeste bitno je da Srbija mora da uradi domaći zadatak, da rešava ono što može da reši i apeluje da se odnos prema regionu promeni, da se ne govori da je ostavljen u čekaonici EU“, rekla je Grubješić.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije spominje se 2025. godina kao moguća godina za prijem Srbije i Crne Gore u Uniju.

„Evropska komisija je vrlo ohrabrivala zemlje Zapadnog Balkana i u strategiji navela 2025. za prijem Srbije i Crne Gore, ali je sam finalni tekst strategije bio dosta razvodnjen. Ali svakako, strategija jeste važan dokument, jer se prvi put spominje godina“, kazala je gošća N1.

Zna se šta su glavne prepreke za EU

O tome kako ocenjuje dalji status Srbije u evrointegracijama, Grubješić kaže da se „zna šta su glavne prepreke, a normalizacija odnosa Beograda i Prištine je uslov bez koga se ne može u EU“.

„I to je razlog zbog koga nam otvaraju dva po dva poglavlja. Po tome smo slični Turskoj. Nadam se samo po tome“, rekla je.

Normalizacija odnosa sa Prištinom bi, kaže, intenzivirala EU intergracije.

„Čiji rezultat ne treba da bude samo brže otvaranje poglavlja, nego bi otkočila proces da se i unutrašnje reforme stave u fokus, a to su i vladavina prava, i demokratizacija, pluralizam, sloboda medija i izražavanja, sve što je neophodno“, kazala je Grubješić.

Prema njenim rečima, sve je u senci ovog državno-političkog pitanja čiji se rasplet godinama očekuje.

„Formalno dijaloga nema, ali se sve više govori o sporazumu o normalizaciji odnosa. Da bi dijalog krenuo, moraju da se ukinu takse. Jasno je da je Priština uvele takse zbog gubitka mesta u Interpolu i kako bi se bolje pozicionirala u pregovorima…Takse jesu nanele štetu Srbiji i BiH, prekršeni su međunarodni sporazumi. Nisam sigurna da se Priština bolje pozicionirala, ali se očigledno, uz pritiske ili ‘pritiske’ EU i SAD, očigledno da se nisu stekli svi uslovi da se dijalog nastavi“, kazala je Grubješić.

Ona kaže da ima nagoveštaja da bi dijalog trebalo da se nastavi u martu.

Na pitanje kako je moguće da Priština odoleva pritiscima međunarodne zajednice, ona kaže da taj pritisak suštinski i nije bio veliki.

„Da je htela, EU je mogla da suspenduje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Prištinom…To je sve u kontekstu da se privole obe strane da dođe do kompromisnog rešenja…I moraće obe strane od nečega da odustanu“, dodala je.

Nova spoljnopolitička inicijativa

Evropski pokret u Srbiji i Centar za spoljnu politiku prezentovao je Novu spoljnopolitičku inicijativu koju potpisuje osamnaest organizacija civilnog društva. Četiri tačke Inicijative se odnose na: normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, intenziviranje evropske integracije Srbije, razvoj odnosa sa susedima u regionu i saradnje sa NATO. Na pitanje zbog čega izlaze s tim predlogom u ovom trenutku, Grubješić je rekla da bi to trebalo da budu osnove za strateško pozicioniranje Srbije u spoljnoj politici.

„Rezultat dijaloga treba da bude normalizacija odnosa Beograda i Prištine, a ona podrazumeva i normalizaciju odnosa između društava, među ljudima…Nismo upotrebili reč pomirenje, ali to je nešto što takođe treba da bude cilj, kako bismo se okrenuli budućnosti“, kazala je.

Što se tiče odnosa u regionu, ona kaže da bi svi bilateralni sporovi koji postoje trebalo da se reše.

„Mnogo veći fokus se stavlja na regionalnu saradnju, imate više od 50 regionalnih inicijativa, dok se o sporovima ne govori“, rekla je Grubješić.

O saradnji s NATO kaže da nikada nije bila bolja, a da je, s druge strane, podrška građana Srbije toj organizaciji – nikad gora.

„Paradoks je da je 2003. godine za ulazak Srbije u NATO bilo 30-tak posto građana. Danas, 20 godina posle bombardovanja, samo oko sedam posto građana je za ulazak u NATO. Šta se u međuvremenu desilo? Saradnja je napredovala, i ona je trenutno nikad bolja, ali je kampanja nikad gora“, naglasila je.

Ovom inicijativom, kako je rekla, želeli su da pozovu i vlast i opoziciju da se postigne bazični konsenzus oko spoljnopolitičkih pozicija Srbije.