Foto: EPA/ STEPHANIE LECOCQ

Napominjući da je od brzine postizanja pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom važniji njegov kvalitet.

Han je za RTS rekao da je 2025. godina ono što se naziva indikativnim datumom, koji je ambiciozan, ali ga je realno moguće dostići.

Ne bih isključio mogućnst da Srbija može dostići taj cilj, ali na vlastima je da rade u tom pravcu, poručio je Han.

Strategijom Evropske komisije predviđeno je šest oblasti – vladavina prava, bezbednost i migracije, socijalno-ekonomski razvoj, digitalna agenda, pomirenje i dobrosusedski odnosi – sa 57 konkretnih tačaka koje bi trebalo ispuniti da bi se postigao napredak u evropskim integracijama, predočio je Han.

Ni od građana EU ne bi trebalo skrivati šta su koristi za njih, ukoliko se podrži integracija zemalja Zapadnog Balkana, naglasio je Han i istakao: „Ili izvozimo stabilnost ili uvozimo nestabilnost“.

Kada govorimo o dijalogu sa Kosovom, rekao je Han, cenimo doprinos liderstva i državničkog ponašanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog, kako bi pružio građanima priliku da kažu kako vide budućnost zemlje na način da se normalizuju odnosi sa Kosovom.

Dobra stvar je da ova Strategija daje perspektivu Kosovu, tako da obe zemlje imaju snažan interes da normalizuju odnose da bi ostvarile evropsku perpektivu. To se ne tiče samo Srbije, već i Kosova, ukazao je Han.

Upitan o pravno obavezujućem sporazumu i roku do kojeg bi trebalo da bude postignut, Han je objasnio da se radi o kvalitetu, a ne brzini.

„Ako možete biti brzi, uz garanciju kvaliteta, to bolje“, istakao je Han, koji smatra da je važnije imati održiv, dugotrajni sporazum koji je izgrađen na osnovu poverenja i obostranog razumevanja.

Zato mislim da je manje važno da li se radi od 2018, 2019. ili 2020. godini, rekao je Han.

Što ranije to bolje, ali je važno je da se dogodi i da sporazum bude prihvaćen unutar srpskog i kosovskog društva, zaključio je Han.