Jakšić: Nekada mi se čini da je par mitrovačkih ulica veće od Njujorka 1Marko Jakšić

Postao je poznat celoj Srbiji zahvaljujući tabloidima, režimskim televizijama, čelnicima Srpske liste, ali i državnim funcionerima Marku Đuriću i Aleksandru Vučiću, koji ga svako malo proglašavaju izdajnikom koji želi Vučićevu smrt, a ponajviše bahatim čovekom sve prateći njegove fotografije i objave na društvenim mrežama.

Bacanje javne svetlosti njemu direktno u lice i “slava” su za njega došli neočekivano.

– Zahvaljujući jednoj slici na Tviteru s početka juna sa bazena u Bečićima gde sam bio na seminaru sa kolegama sa posla. Ne znam ko je bio brži, Informer ili Alo, ali sam tom prilikom proglašen za kralja bahatosti. Istoga dana sam dobio još po jedan članak u tabloidima zahvaljujući slici sa kriglom piva na praznoj plaži. Nedugo zatim mi je i predsednik Vučić lično učinio plezir pomenuvši me i moje slikanje ’svakoga dana po najskupljim bazenima i ko zna gde već’… Ne mogu da se suzdržim a da se ne ugušim od smeha od te gluposti… Tada ’bahaćenje’ postaje deo moje ličnosti i svakodnevnog života. Usledilo je još niz takvih članaka u narednim mesecima, kao npr. onaj sa bahatim nemačkim pivom koje košta čitavih 55 dinara u maloprodaji. Čovek ne može biti imun pa da se ne podsmeva takvom idiotluku, kako ga čak i oni sugrađani koji su na suprotnoj strani vide, jer pored mnogo epiteta i karakteristika koje bi mogli da mi budu pripisani bahatost je poslednja – kaže Jakić za naš list.

Kako dodaje, iako je čak i takvo pisanje i pominjanje reklama, ono što izaziva malu nedoumicu i zabrinutost, pitanje je zašto neko iz vlasti pomno prati društvene mreže jednog bivšeg odbornika i koji su motivi za to, posebno imajući u vidu da je efekat takvih pisanja na Mitrovčane ravan nuli.

– Sa tim prozivkama su u poslednje vreme stali, verovatno im je neko njihov odavde sugerisao kakve efekte te prozivke izazijvaju međ’ rajom. Bez obzira na to, ja sam ’bahaćenje’ pojačao, objavljujući fotke sa mora i planina, kao i večernjih izlazaka. Jer kad je bal nek’ je maskembal, s tim da je to što oni nazivaju bahaćenjem u mom slučaju nešto što ne predstavlja ni jedan mali delić njihovog svakodnevnog života. Samo kod Orvela i u Vučićevoj Srbiji je istina ona laž za koju vlast kaže da istina – navodi on.

Na to, njegova porodica i prijatelji, sa kojima se druži još iz školskih i fakultetskih dana, ali i oni sa posla, kažu – “budale”, baš onako kao što i Kesić kaže. Kojih se treba paziti jer su opasni i zli, dodaje.

Nije samo naprednjacima trn u oku. Imao je, kako kaže, par debata na tviteru sa nekim albanskim političarima i predstavnicima nevladinog sektora, za koje je radikalan i nacionalista.

– Posle jedne takve rasprave desilo se da sam se našao u njihovim medijima kao ‘ekstremni nacionalista i doktor kriminala sa Severa’, što je nonsens kao i što je takvo mišljenje koje imaju a koje se odnosi na drugog Marka Jakšića – smatra on.

U takvim okolnostima Jakšićev svakodnevni život je nalik na normalan sa uobičajnim svakodnevnim aktivnostima. Odlazak na posao, popodnevna pauza i kafa negde na glavnom šetalištu, pa ponovo povratak na posao. Popodne je rezervisano za fudbal tri puta nedeljno i odmor, kada se nađe vremena i za neki izlazak i ‘bahaćenje’ sa prijateljima, dok se vikendom podrazumeva šetnja planinom ili brdima.

S obzirom na to da je zaposlen u integrisanom Osnovnom sudu u Mitrovici, svakodnevno ide preko čuvenog mosta jer je jedna od zgrada Suda u južnom delu grada. Ali samo do nekadašnje Jugobanke u kojoj je sud, jer prema njegovim rečima, nema potrebu ni želju da zalazi u druge kvartove južnog dela grada, za koji kaže da više ne oseća kao svoj.

– Svakog radnog dana pređem most na Ibru više puta nego što sam ga ukupno prešao od 1999. do 2017. Najmanje četri puta dnevno, u oba smera. I to zahvaljujući Vučiću. I njegovom sporazumu – opisuje on.

Kaže da poznaje dosta Albanca, da radi sa njima i u kontaktu je s mogo njih zbog posla. Često ga radne obaveze odvdedu i u Prištinu, i sa mnogima popije kafu i porazgovara.

– Imamo više nego korektne odnose ali za prijateljstvo je potrebno malo više od toga – smatra on.

Odnos sa lokalnim naprednjacima sveden je na minimum.

– Često puta bude obostranih sitnih provokacija i dobacivanja ali odnos sa njima je korektan. Što ne važi za njihove pretpostavljenje, i na lokalu i na centralnom nivou – opisuje Jakšić. Ove veće face Srpske liste ne sreće često jer se okupljaju u jednom elitnom restoranu u koji ne ide.

– Po onim mestima po kojima se ja krećem retko ih sretnem, pa mi se nekada učini i da je ovih par mitrovačkih ulica veće i od NJujorka. Što bude fino – kaže on.

Osim bahatosti Jakšić, koji je prestao da bude lokalni odbornik i član “Građanske inicijative “Srbija, demokratija, pravda – Oliver Ivanović” pošto je Inicijativa “odlučila” da bude deo Srpske liste na oktobarskim kosovskim izborima, često je za tabloide i Đilasov podmladak i lider a sve zbog organizacije protesta “Jedan od pet miliona” u Severnoj Mitrovici.

Taj protest organizovan je pod jakom kontrakampanjom Srpske liste u gradu u kojem su ljudi, kako opisuje, generalno umorni od politike.

– Ona se poigrava njihovim životima već dvadeset godina, dok su oni poslednjih sedam godina pretvoreni u stada glasača ili mitingaša koje više puta u toku godine njihovi šefovi, direktori ili lokalni gospodari izvode na birališta ili nevoljne proteste podrške. Zato i nije čudno da ljudi odavde odlaze – kaže on.

Kako dodaje, pritisak Srpske liste je permanentan, iako je njegov intenzitet varijabilan. Snažniji je u situaciji kada se organizuju neki ’spontani’ mitinzi ili skupovi. A u vreme izbora ide do krajnjih granica kada se ne biraju sredstva i kada su pretnje, ucene, šikaniranja, suspenzije i otkazi, fizičko nasilje nešto čemu se uvek pristupa, uz medijsku harangu i satanizaciju.

Strast mu je planinarenje. Smatra da je Crna Gora najlepša i najbolja destinacija za planinarenje u regionu, a na Kosmetu su najbliže Šar planina i Mokra Gora.

– Nema neke prevelike zabave u planinarenju, ali ima uživanja u prirodi, dosta adrenalina, kao i umora ali i zadovoljstva nakon ostvarenog cilja odnosno uspešno ispenjanog vrha – kaže Jakšić.

Bez obzira na sve ne planira odlazak iz Mitrovice.

– Kada nisam odavde otišao sa 27, sigurno neću ni sa 40, 45 godina. Život u malim mestima ima svoje prednosti i mane, i nije toliko loše živeti u Kosovskoj Mitrovici. Svakako, jedno su planovi a drugo je ono što će vreme doneti, jer Kosovo je bure baruta koje lako može da ekspolodira, a onda svaki takav plan o normalnom životu padne u vodu – zaključuje Marko Jakšić.

Marko K. i Marko M. Jakšić

Uticaj i prepoznatljivost mladog Marka Jakšića, osim kosovskih naprednjaka, prepoznao je i pokret Otadžbina u kojem je takođe Marko Jakšić, ali onaj stariji. Da ne bi bilo zabune, Otadžbina je izdala saopštenje da će se njen član Predsedništva ubuduće potpisivati sa dr Marko K. Jakšić. Ovo iz razloga jer u Kosovskoj Mitrovici postoji još jedan političar mlađe generacije, Marko M. Jakšić, koji često ima oprečne političke stavove od našeg člana predsedništva a nosi isto ime i prezime, saopštila je Otadžbina. Naš sagovonik kaže da ih u gradu potpuno razlikuju, ali što se tiče šire javnosti u Srbiji tu često dođe do zabune.

Negativna energija

Marka Đurića, šefa Kancelarije za KiM upoznao je u Briselu, jula 2013. kada je bio deo srpske radne grupe za pravosuđe. “Malo posle toga smo je još jednom ili dva puta sreli na ulici u Kosovskoj Mitrovici i kratko porazgovarali. Nakon toga više nismo razgovarali, iako je bilo situacija gde smo bili na istim mestima još par puta. A siguran sam i da nećemo, jer je ta negativna ’’hemija’’ koja se razvila između nas poslednjih godina, naročito posle onoga što je on izgovorio u vezi mene, ali ne samo mene, već protiv svakoga odavde ko drugačije razmišlja, prilično jaka. Zbog čega je i malo nervozan, jer sam njega javno označio odgovornim za bilo šta loše što može da mi se desi.