Kakva je budućnost ključne inicijative za Zapadni Balkan nakon korone? 1Foto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA (Arhiva)

Prema mišljenju naših sagovornika, teško je proceniti kako će u budućnosti izgledati Berlinski proces, pokrenut na inicijativu Nemačke pre šest godina, kako bi se osnažila saradnja među susedima na Zapadnom Balkanu i dopunila politika proširenja Unije.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice, ukazuje da će kriza izazvana koronom imati dalekosežne posledice po ekonomiju, ali i demokratiju evropskih država. Kako objašnjava, „EU će najprije usmjeriti aktivnosti na unutrašnju konsolidaciju, ali će svakako dio strategije obuhvatiti i Zapadni Balkan“.

– Za očekivati je da će najprije doći na red ekonomska konsolidacija, budući da je tako do sada bilo, ali demokratijom i vladavinom prava se ne može trgovati ni u kriznim ni postkriznim vremenima, a svako odlaganje EU da sankcioniše demokratsko nazadovanje će značiti dalje narušavanje njenog kredibiliteta. Posvećenost EU Zapadnom Balkanu je i prije krize bila nedovoljna. Međutim, put ka konsolidaciji bi trebalo da uključi set mjera koje će uklanjati uzroke problema i sanirati posledice krize na svim nivoima, uključujući Zapadni Balkan. Berlinski proces je važna „krovna“ inicijativa za sve regionalne inicijative na Zapadnom Balkanu i mislim da će u određenom obliku biti zadržan, ali sada je teško predvidjeti da li će države učesnice i Evropska komisija pratiti stari obrazac sa samitima ili će on biti izmijenjen i prilagođen novonastaloj situaciji. Što se, pak, država Zapadnog Balkana tiče, one bi morale da održavaju i unapređuju regionalnu saradnju i bez Berlinskog procesa, budući da integracija nije moguća bez dobrosusjedskih odnosa i solidarnosti, smatra Marović.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda, smatra da su evropske integracije „glavni politički i ekonomski mehanizam“ za razvoj država u regionu, a Berlinski proces je jedan od „alata koji ima za cilj da približi naša društva, pre svega razvojem infrastrukture, ali ne može zameniti glavni mehanizam i perspektivu članstva u EU“.

– Međutim, kako je sve podložno politizaciji, opozicija u Srbiji je našla za shodno da i projekat auto-puta Niš-Priština prozove izdajničkim i sugeriše preusmeravanje sredstava poljoprivrednicima. Za uspešnost sprovođenja politika, uglavnom je odgovornost na vlasti, ali i opozicija nosi deo odgovornosti u celom procesu. Za nas je najvažnije da koristimo sve raspoložive mehanizme kako bi Srbija postala bolje mesto za život. Solidarnost je glavna proklamovana vrednost ljudske interakcije u Srbiji, regionu i EU, vreme je da političke elite počnu tako i da se ponašaju, jer će kriza proći, a gorak ukus nesolidarnosti dugo će ostati, ističe on.

Prema Beširijevom mišljenju, da bi ideje pomirenja i saradnje naroda u regionu mogle da zažive i opstanu, političke elite moraju da da depolitizuju svoja društva i da stave ljudski život u prvi plan.

Petar Miletić, bivši potpredsednik kosovskog parlamenta i zamenik predsednika Pokreta slobodnih građana, navodi da je pandemija promenila situaciju na globalnom nivou, samim tim i na Balkanu, „tako da je nemoguće predvideti kako će se bilo koji proces nastaviti kada ona prođe“.

– Ova situacija je neuporediva sa zemljotresom koji je prošle godine pogodio Albaniju jer se pandemija dešava u svim zemljama sveta tako da su se svi usredsredili na svoju državu i probleme u njoj pa se čini da je izostala solidarnost. Očekujem da će do solidarnosti ipak doći kada se budu ublažavale ekonomske posledice pandemije, konstatuje Miletić.

Agenda povezivanja

U Berlinskom procesu učestvuju Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, BiH i Kosovo (kako se ističe, „bez prejudiciranja statusa“), pojedine države članice EU – Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Poljska, Slovenija, Italija. Evropska komisija, međunarodne finansijske organizacije, te određene regionalne organizacije, takođe su uključene, kao i nevladine i omladinske organizacije. Srž inicijative je „agenda povezivanja“, pre svega unapređenja privrednih veza. U prethodnih šest godina održani su samiti u Berlinu, Beču, Parizu, Trstu, Londonu i Poznanju. Najveća dosadašnja dostignuća Berlinskog procesa su osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani i Transportne zajednice, čije sedište je u Beogradu.

Mini Šengen izgubio na značaju

Ideja „mini Šengena“ donekle podseća na Regionalni ekonomski prostor koji je već iniciran uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju formiranog na samitu u Trstu 2017, u okviru Berlinskog procesa. I dok je Savet za regionalnu saradnju dobio podršku svih šest partnera sa Zapadnog Balkana, to nije slučaj sa „mini Šengenom“, objašnjavaju za Danas predstavnici diplomatskih krugova, komentarišući „zastoj“ u inicijativi koji su prošle godine pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, i albanski premijer Edi Rama. Kako objašnjavaju naši izvori, „posle sastanaka Vučića, Zaeva i Rame u Novom Sadu i Ohridu, naredni sastanak inicijative trebalo je da bude održan u Beogradu krajem januara ili početkom februara, ali do njega nije došlo, što govori o zastoju u realizaciji ovog projekta“.

„Kosovo odbija da se pridruži inicijativi, dok su Crna Gora i BiH još uvek u procesu donošenja svojih odluka. Ta inicijativa je trebalo da bude predvorje za evroatlantske integracije. Kako je Severna Makedonija u međuvremenu postala punopravna članica NATO, mini Šengen je za njihovu vladu izgubio na značaju. Osim toga, u ovoj državi je formirana tehnička vlada koja je trebalo da pripremi uslove za fer i demokratske parlamentarne izbore. Izbori, koji su bili zakazani za april, odloženi su zbog pandemije i vanrednog stanja, a tehnička vlada nema puni kapacitet da se bavi pitanjem kakvo je primena Ohridske deklaracije iz novembra prošle godine. Albanija je, takođe, zaokupljena unutrašnjim problemima i podelama, posebno posle zemljotresa koji je ovu zemlju pogodio krajem novembra. Opozicija ne podržava Ramin potpis na inicijativi za regionalnu saradnju između tri blakanske države. Za albansku vladu je ograničavajući faktor i odbijanje Kosova da se priključi inicijativi. Srbija se u jeku pandemije najviše oslanja na pomoć iz Kine i, donekle, Rusije, dok na tom planu izostaje bilo kakva saradnja ili koordinacija između Vlada u Beogradu, Skoplju i Tirani“, napominju diplomate.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.