Kurtijeva vlada ne može pasti zbog vanrednog stanja? 1Foto: Beta/AP/Visar Kryeziu

Vokabular obe strane koji se koristi terminima „izdajnik“, „antiamerikanac” itd su postale ozbiljna pretnja za pad vlade, kaže za Danas politički analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi.

On procenuje da bi jedna od posledica pada Kurtijeve vlade, ako do toga dođe, bio povratak na političku scenu iste garniture koja je vlada Kosovom već 20 godina.

– Ali po svemu sudeći Kurti nije spreman za suočavanje sa dijalogom sa Srbijom i želeo je da postepeno menja politički kurs Kosova u smislu da ne treba biti servilni Americima, a za takvu politiku albanski narod na Kosovu nije zainteresovan i to ne oprašta nikome pa ni Kurtiju – ukazuje Šeholi.

Kosovska vlada usvojila je odluku premijera Aljbina Kurtija o ukidanju takse na sirovine iz centralne Srbije i BiH, dok se od 1. aprila očekuje ukidanje takse na sve vrste robe i proizvoda, prenose prištinski mediji.

Predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Kadri Veselji kazao je večeras da će poslanici te stranke podržati rušenje Vlade Aljbina Kurtija.

Ovaj Kurtijev potez, prema najavama iz DSK Ise Mustafe, vodi ka tome da DSK preda sakupljenih 40 potpisa za sazivanje Skupštine Kosova na kojoj bi se razgovaralo o padu vlade. Nakon predaje potpisa predsednik Skupštine ima rok od dva do pet dana da sazove saednicu sa tom tačkom dnevnog reda.

Međutim, i u slučaju da vlada padne, prištinska Koha ditore juče je pisala da Kurti,  ima u rukama sredstvo da i dalje ostane na vlasti sve dok Kosovo ne bude okončalo borbu sa koronavirusom i ne odluči kada će predložiti kandidata za novog premijera.

Takva je situacija zbog toga što posle izglasavanja nepoverenja predsednik Kosova na osnovu Ustava ima dva moguća rešenja – da zakaže prevremene izbore, ili da od Samoopredeljenja kao pobedničke stranke na izborima od 6. oktobra 2019. zatraži predlog za novog premijera.

Ustav Kosova ne dozvoljava održavanje izbora u vreme vanrednog stanja, a predsednik Hašim Tači je potpisao ukaz o proglašenju vanrednog stanja, koji treba da bude izglasan u Skupštini Kosova, tako da predsedniku ostaje jedina mogućnost da od pokreta Samoopredeljenje zatraži ime novog kandidata za premijera.

Ustavom, kako kaže bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani, a prenosi Koha, nije utvrđeno vreme do kada pobednik na parlamentarnim izborima ima rok da odgovori na zahtev za predlaganje kandidata za premijera

S druge strane, ukoliko Kurti ne bude imao većinu za novu vladu, kako nam nezvanično objašnjavaju naši sagovonici sa Kosova, Mustafa može pred predsednikom da kaže da on ima većinu, kojom bi mogla da bude proglašena manjinska vlada a koju bi eventualno podržavali poslanici iz stranke koju je nekada vodio Tači, a sada Kadri Veselji.

Kako nam je objašnjeno, Mustafi, čiji DSK u Skupštini ima 28 poslanika,  je za pad vlade potreban 61 glas.

Podršku za to je najavio i bivši premijer Ramuš Haradinaj čija stranka u Skupštini ima 13 poslanika.

Međutim, Haradinaj ne podržava ukidanje taksi i to je prepreka za formiranje nove vlade sa Mustafom.

Tu je i šest poslanika Fatmira Ljimaja, kao i 11 poslanika Srpske liste i devet ostalih manjina na Kosovu. Naši sagovornici kažu da Mustafa ipak ne želi vladu da ruši uz podršku Srpske liste i procenjuju da će mu za to glasove ipak dati Veselji, što bi moglo da otvori put za njihovu saradnju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.