Lopandić: Beograd mora da nastavi pregovore o članstvu

Prosečna izlaznost od 43 posto na prethodnim izborima, pokazala je da građani EU i nisu naročito zainteresovani za izbore na kojima biraju one koji će ih predstavljati u narednih pet godina. Na izborima 2014. godine, najveća izlaznost zabeležena je u Belgiji (90 procenata), dok su za to ko će ih zastupati najmanje bili zainteresovani Slovaci (13 posto). Nakon izbora za parlament očekuje se i izbor nove Evropske komisije u čijem izboru parlament igra veliku ulogu. Predviđanja ukazuju da će dve najveće parlamentarne grupacije, Grupa Evropske narodne partije i Napredni savez socijalista i demokrata, imati pad u broju evroposlanika.

Sa 751 poslaničkim mestom, Evropski parlament predstavlja jedno od najvećih demokratskih biračkih tela na svetu, dok sa više od 400 miliona građana sa biračkim pravom, slovi za najveće nadnacionalno biračko telo u istoriji.

– Beograd mora nastaviti pregovore o pridruženju Evropskoj uniji, s tim što se treba razgovarati o tome da li su reforme u Srbiji dovoljno brze i dinamične, rečeno je juče tokom debate „Evropa pred izborom – Evropski parlament u novom sazivu“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert fondacija. Duško Lopandić iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije izjavio je da postoje rezerve o mogućnosti proširenja EU 2025. godine, ali da niko ne tvrdi da prijem novih članica nije moguć. „Ne treba biti pesimista“, poručio je Lopandić, uz ocenu da je odnos prema proširenju zapravo odnos prema ideji EU.

– Ne mogu se zastupati ideje mira, progresa, stabilnosti i istovremeno zatvarati oči pred osnovnim evropskim problemima – izjavio je Lopandić. Prema njegovim rečima, izbori za Evropski parlament su uvek bili neka vrsta ankete o popularnosti nacionalnih vlada, ali se to sada promenilo.

Lopandić je izjavio da se EU dugo bavila samo tehničkim problemima, ali da je debata pred predstojeće izbore mnogo šira i značajnija. „Talas populizma u EU je doneo kvalitet u debatama, jer teme više nisu isključivo tehničke i lokalne. Kroz krize EU dobija politički identitet“, konstatovao je Lopandić.