Od ukupnog stanovništva, 17 odsto se bavi poljoprivredom, poljoprivredna proizvodnja učestvuje u realizaciji BDP u intervalu od 9 do 11 odsto, a 48 odsto stanovništva živi u ruralnim područjima. Uprkos svemu tome, istraživanja pokazuju da je produktivnost rada merena ukupnom proizvodnjom po aktivnom proizvođaču, niža i od zemalja u okruženju, koje se još smatraju u tranziciji, a još više udaljena od razvijenih evropskih zemalja, navode iz Lige socijaldemokarata Vojvodine.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je kroz svoje aktivnosti, ali i rad pokrajinskih i republičkih poslanika ukazivala na osnovne probleme koje prave predstavnici vlasti u prethodnom periodu, ističe se u saopštenju.

Još 2011. godine smo inicirali zabranu godišnju registraciju traktora i poljoprivrednih mašina, jer je to poljoprivredniku sredstvo za rad i obezbeđenje egzistencije. Zbog toga su poslanici na jednoj od prethodnih sednica Narodne skupštine Republike Srbije podržali Zakon o bezbednosti saobraćaja, ističući da to nije ustupak poljoprivrednicima, već obaveza države.

Ukazivali smo na bahato, osorno i bezobrazno naplaćivanje takse za odvodnjavanje, jer je na osnovu procene da se po hektaru naplaćuje 1200 dinara, na površinu oko dva miliona za hektara zemljišta – godišnji prihod 2,4 milijarde dinara.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je, kako se navodi u saopštenju, postavljala pitanja o nedoslednostima u potpisanom ugovoru sa nemačkim mesnim gigantom kao što je „Tenis“, upozoravala na rizike smanjenja investicija, manjeg broja zaposlenih u odnosu na obećano, kao i manju površinu obradivih površina koji su mu dati u zakup.

Kako navode, zbog iskustva u radu nekadašnjeg PIK „Kikinda“, naši stočari ne bi imali ništa protiv da „Tenis“ dođe sa savremenom mehanizacijom i metodama u radu. Ali, trebalo bi da ovdašnji proizvođači dobiju prioritet kao komitenti ovom mesnom gigantu, jer bi se na taj način podržala domaća poljoprivreda.

Prodajom i davanjem zemljišta u zakup globalnim kapitalistima, aktuelna vlast ostvaruje kratkoročnu dobit, ali građani gube na duge staze.

Iz LSV-a navode da je neophodno da se ponude odgovori i predlože mere koji će odgovoriti na sledeća pitanja: Koje se dugoročne mere planiraju? Šta država namerava da uradi na poljoprivredne proizvode nametne kao poželjne na tržištu regiona i Evropske unije? koje konkretne podsticajne mere planira da uvede za proizvođače u poljoprivredi, na koji rok i po kojim uslovima?

Jedino tako možemo pričati o budućnosti Srbije, zaključuju iz LSV-a.

Povezani tekstovi