Milivoje Mihajlović: Srpska lista nema veliki ucenjivački kapacitet

Ne znamo ni koliko će poslanika imati Aljbin Kurti. On, za sada, prema procenama ima nekih 55 poslaničkih mesta. Preostaje da se prebroje glasovi iz inostranstva. To su glasovi iz 43.000 koverti. Nema baš u svakoj koverti po jedan glas, jer su to glasovi porodica koje su glasale. Pošto Kurtija dijaspora generalno podržava, on može da dobije oko 50.000 glasova. To bi značilo da ima 61 glas u Skupštini, kaže u razgovoru za Danas Milivoje Mihajlović, nekadašnji glavni urednik Radio Prištine i šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

* I tada može samostalno da formira vladu, budući da kosovski parlament broji 120 mesta?

– To bi moglo da bude. Videćemo da li će tako biti. Sa sigurnošću se sada ne može ništa reći. Jer 80 odsto glasova onih koji nisu ušli u parlament, poput Nisme i ostalih, ide Kurtiju. To nije mnogo, 2,6 odsto. U svakom slučaju, ako je ta računica tačna, on neće imati problema oko formiranja vlade. Neće mu biti neophodno tih deset glasova Srpske liste, ali on ima ustavnu obavezu da ima predstavnike srpke zajednice u vlasti, i on će im to dati.

* Zašto mislite da SL treba da uđe u kosovsku vladu?

– Uvek sam za to da Srbi učestvuju u vlasti bez obzira kakav odnos imaju prema definiciji šta je Kosovo. Da li je ono što Albanci tvrde – država ili ono što Srbi tvrde – deo Srbije, odnosno međunarodni protektorat. Mislim da tako mogu da pomognu u rešavanju problema Srba na Kosovu. Ako niste za stolom, onda ste na meniju. Ne bi trebalo da budu u političkoj izolaciji.

* Sledi i izbor predsednika Kosova?

– Formiranje vlade je manje neizvesno od izbora predsednika. Do 5. aprila treba da se izabere predsednik i za to je potrebno 81 glas u parlamentu u prvom krugu glasanja. Ne znam da li će Kurti imati tu varijantu. Pretpostavljam da će probati da na neki način osvoji Demokratski savez Kosova koji kao da se raspada pošto je Isa Mustafa podneo ostavku na mesto stranačkog predsednika posle izbora. To će pokušati tako što će na čelo te stranke pokušati da postavi Vjosu Osmani. S druge strane, deo funkcionera Demokratskog saveza, koji je godinama učestvovao u vlasti, verovatno ima malo prljave biografije i oni će se sigurno naći na udaru Kurtijeve borbe protiv kriminala i korupcije kao i deo političara iz Tačijeve odnosno Veseljijeve Demokratske partije. To su aduti koje Kurti možda ima u rukama, uz obećanje da će pojačati borbu protiv kriminala i korupcije, što je pokazao kada je prošle godine bio 50 dana na čelu vlade.

* Kako mislite da će se SL ponašati kada je reč o izboru predsednika?

– Ne znam kako će se ponašati. Ko će glasati je uvek bila stvar dogovora. Kako će to Kurti srediti i dogovoriti se sa pripadnicima opozicije ne znam. Sada pokušava da u to ne uvuče Ramuša Haradinaja ni takozvane ratne komandante. Hoće da ima vladu u kojoj oni nisu. Mislim da će tu imati malo teži posao.

* Glasovi SL će mu biti potrebni.

– Da, biće.

* Očekujete li da će ga SL uceniti?

– Srpska lista nema veliki ucenjivački kapacitet. Ona će dobiti jedno ili dva ministarstva. Verovatno bi u tom paketu dogovora oko ministarstava trebalo da bude i dogovor oko učešća SL u glasanju za predsednika. To je moja pretpostavka, jer je uvek sve neizvesno.

* Hoće li Kurtijeva vlada izdržati duže neko prošli put?

– Mislim da hoće. On sada nema glavnog protivnika a to je Hašim Tači, koji nije tu. Znači, nije u igri njegov glavni protivnik. Tu više nije ni ta vrsta podrške Amerike koju je Tači imao od (Ričarda) Grenela. Biće mu malo lakše. Siguran sam da će ga međunarodna zajednica, pre svega Zapad, pritiskati oko dijaloga. Mislim da on tu ima slobodnog prostora da stvari počisti u kosovskoj administraciji   nisam siguran da će zadržati tako rigidan stav i priče o ujedinjenju sa Albanijom. Vidim da u postizbornim izjavama pravi distancu prema toj priči i insistira na borbi protiv kriminala i korupciju, zapošljavanju i investicijama. Jedno je kad ste u opoziciji, drugačije kada dođete na vlast.

* Dakle neće poništavati postignuta sporazume sa Srbijom?

– Mislim da to nije moguće jer Brisel to ne bi dozvolio. Čak nema ni mnogo interesa, jer dobar deo Briselskog sporazuma Priština nije ni implementirala.

* Hoće li onda raditi na implemetaciji?

– Verujem da će ga pritiskati da radi na tome. Njegov odnos prema Srbiji i prema dijalogu je bio prilično rigidan u kampanji. Ali mislim da će na promenu njegovog odnosa uticati međunarodni faktor kojem je potrebno da se dijalog Beograda i Prištine odvija. Nažalost, čini mi se da je ova godina propuštena za nastavak dijaloga jer ćemo sada imati formiranje i konsolidovanje vlasti, pa letnju pauzu nakon čega će verovatno biti ozbiljna kampanja u Srbiji za izbore. I niko neće u takvim okolnostima hteti da ulazi u ozbiljan dijalog. Mislim da će Miroslav Lajčak pokušati da organizuje sastanke i pokušati da stvar pokrene sa mrtve tačke. Ali suštinski tu neće biti dijaloga. Imaćemo reprizu prošle godine kada je bukvalo dijalog sveden na Vašinstonski sporazum koji nije deo Briselskog dijaloga već deo američkih interesa.

Bez informacija o „nasledniku“

* Od Vašeg odlaska sa čela vladine Kancelarije za saradnju sa medijima pre više godina, ona nema direktora. Kako to vidite?

– Znam da nema i nemam informacije zašto je to tako.