Vlada Kosova traži od SAD podršku za gasifikaciju uglja, a ne gasnu mrežu

Ministarka ekonomije u tehničkiom mandatu Artane Rizvanolli podnela je ambasadi SAD zahtev za podršku projektima koji se odnose „na gasifikaciju uglja“.

To je uradila pozivajući se na velike rezerve lignita i na politiku američkog predsednika Donalda Trampa za podršku industriji uglja.

Vlada Kosova je američkoj administraciji ponudila saradnju na projektima vezanim za gas, ali ne i priključenje na regionalnu mrežu, na čemu insistiraju SAD.

U aprilu, Rizvanoli je uputila otpravnici poslova ambasade SAD, Anu Pratipati pismo u kojem je od SAD zatražila tehničku podršku i investicije u energetski sektor zasnovan na uglju.

„Kosovska energetska korporacija (KEK) je tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih godina upravljala postrojenjem za gasifikaciju tipa „Lurgi“, sličnim fabrici sintetičkih goriva Great Plains u Severnoj Dakoti“, navodi se u pismu.

Navela je i da bi pozdravili mogućnost da istraže izvodljivost obnove takvog postrojenja uz podršku energetskih programa SAD.

U pismu Rizvanoli se dodaje da ova inicijativa ima punu podršku premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

Potom je Pratipati pozvala Kosovo da uđe u dugoročno energetsko partnerstvo sa SAD kroz projekat tečnog prirodnog gasa (LNG), istakavši da bi to pomoglo Kosovu da osigura svoju energetsku budućnost.

Međutim, premijer Kurti, kao ni drugi zvaničnici tehničke vlade Kosova, nisu izrazili spremnost da se uključe u ovaj projekat.

Moguće neučešće Kosova u regionalnoj mreži američkog gasa izazvalo je i političke sukobe a bivši premijer Avdulah Hoti pozvao je u subotu na protest sa zahtevom da Kosovo postane deo projekta američkog gasa.

On je pokret Samoopredjeljenje nazvao antiameričkim.

„Razlozi koje je vlada Kosova navela za odbijanje gasnog projekta su ekonomske prirode i potpuno neosnovani“, naveo je.

Rečeno je, kako je ukazao, „da projekat nosi rizike i da su potrebne dodatne informacije kako bi se procenila njegova ekonomska isplativost“.

Takođe je, dodao je, navedeno da nova energetska strategija Kosova predviđa obnovu postojećih kapaciteta na ugalj i stvaranje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

„Na kraju se iznenada pojavljuje i interesovanje vlade za ideju pretvaranja uglja u sintetički gas“, napisao je na Facebooku poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Hoti je dodao da nijedno od ovih obrazloženja nije u suprotnosti sa projektom američkog gasa niti ga isključuje.

Iako do sada Kurti nije pokazao spremnost za uključivanje u projekat, uprkos nedavnom apelu ambasade SAD, potpredsednica vlade Donika Gervala izjavila je juče da vlada vodi razgovore sa SAD o pitanju gasa.

Naglasila je da je to samo jedna od mnogih tema o kojima se razgovara sa savezničkim državama.

Kako je rekla, „odluke se donose na osnovu interesa Kosova“.

Privredne komore na Kosovu upozorile su da bi odbijanje američkog gasa moglo negativno uticati na partnerstvo sa SAD.

SAD su izrazile nameru da promene način snabdevanja Zapadnog Balkana energijom, uspostavljanjem mreže sporazuma za uvoz tečnog prirodnog gasa.

Cilj je smanjenje zavisnosti regiona od Rusije i jačanje energetskog koridora od juga prema Centralnoj Evropi.

U tu svrhu planirani su projekti u više zemalja regiona – od Hrvatske, Bosne i Hercegovine, pa do, kako je navedeno, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore, Kosova i Srbije.

Ti projekti uključuju nove gasovode, terminale za tečni prirodni gas i gasne elektrane, a politički i finansijski ih podržavaju SAD i Evropska unija.

Kosovo nema gasnu infrastrukturu i u potpunosti se oslanja na termoelektrane na ugalj.

Ranije je odbilo da uloži oko 200 miliona američkih dolara u gasnu infrastrukturu kroz program Korporacije za izazove milenijuma i sredstva je preusmerilo na sisteme za skladištenje energije u baterijama.

Međutim iako je od tada prošlo više od tri godine Kosovo nije preduzelo ni jedan korak da se taj projekat ostvari.