„Srbija je faktički na kineskom putu“: Sagovornici Danasa ističu da „nije potrebno da nam to Džefri Saks otkriva“

Na Horizons Forumu u Beogradu američki stručnjak naveo je da Istočna Azija mnogo bolje planira budućnost nego Evropa i SAD.

„Samo par zemalja pravi planove, dok Istočna Azija mnogo bolje planira budućnost nego Evropa i SAD, mi sedimo i čekamo neku novu poruku Trampa na društvenoj mreži“, rekao je svetski poznati ekonomista, profesor na Univerzitetu Kolumbija.

On je dodao da je Srbija u pravu što je posvećena povezivanju sa Kinom i što je otvorila vrata velikim kineskim kompanijama.

* Prosečan građanin Kine i dalje je siromašniji od prosečnog građanina Srbije

Međutim Beširi za Danas kaže da bi saradnja sa Kinom bila korisna za Srbiju, moraju postojati najmanje tri preduslova.

„Prvi su jake institucije. Nezavisni sudovi, profesionalna tužilaštva, efikasna policija, snažne lokalne samouprave i inspekcijske službe koje kontrolišu poštovanje zakona, radnih prava, ekoloških standarda, javnih nabavki i tržišne konkurencije. Iskustvo širom sveta pokazuje da kineske državne kompanije posluju znatno opreznije i odgovornije u demokratskim državama sa snažnim institucijama nego u slabim demokratijama gde su korupcija, politički uticaj i netransparentnost deo svakodnevice. Drugim rečima, kaže, nije isto ulagati u Nemačku ili Holandiju i ulagati u zemlju u kojoj se politički dogovori često nalaze iznad zakona“, ukazuje Beširi.

Drugi preduslov, dodae naš sagovornik, jeste dosledna borba protiv korupcije i politika koja u centar razvoja stavlja čoveka.

„Ekonomski rast nema smisla ukoliko se ostvaruje na račun prava radnika, slobode medija, sindikalnog organizovanja, zaštite životne sredine ili osnovnih ljudskih prava. Razvoj nije samo broj kilometara puteva ili visina investicija, već kvalitet života građana, njihova bezbednost, dostojanstvo i mogućnost da kritikuju vlast bez posledica“, objašnjava Beširi.

Prema njegovim rečima treći preduslov jeste da saradnja sa Kinom bude pažljivo usklađena sa strateškim interesima Srbije i našim evropskim putem.

„Evropska unija je daleko najveći trgovinski partner, investitor i donator Srbije. Dodaje da se ne sme dozvoliti da Srbija postane platforma za zaobilaženje evropskih pravila ili ulazak robe koja koristi privilegovan pristup tržištu EU na štetu evropskih partnera. Ekonomska saradnja sa Kinom može biti korisna samo ako je komplementarna evropskim integracijama, a ne njihova zamena“, navodi Beširi.

On smatra da treba pažljivo pogledati i ko organizuje ovakve skupove, kao što je ovaj na kome je Saks govorio. Primećuje da su organizatori i većina govornika godinama među najglasnijim promoterima kineskog ekonomskog i političkog modela.

„Forum na kojem gotovo svi učesnici dele isto mišljenje više liči na promotivni događaj nego na ozbiljnu debatu“, ističe naš sagovornik i dodaje da se u javnosti stvara itisak da Kina predstavlja neku vrstu ekonomskog čuda koje automatski donosi prosperitet. Međutim, prosečan građanin Kine i dalje je siromašniji od prosečnog građanina Srbije prema većini pokazatelja raspoloživog dohotka“, ističe Beširi.

Direktor Instituta za evropske poslove podseća i da je važno razumeti i širi kontekst u kojem nastupa Džefri Saks.

Iako je, kaže, nesumnjivo ugledan ekonomista sa značajnom akademskom karijerom, poslednjih godina suočava se sa ozbiljnim kritikama dela stručne javnosti zbog stavova o ruskoj agresiji na Ukrajinu, NATO-u, Kini i autoritarnim režimima.

Kritičari mu, napominje Beširi, zameraju da često pojednostavljuje složene geopolitičke procese, relativizuje odgovornost autoritarnih država i potcenjuje značaj demokratije, ljudskih prava i bezbednosnih pitanja u međunarodnim odnosima.

„Zbog toga njegove poruke treba slušati pažljivo, ali ih nikako ne prihvatati nekritički. Srbiji nisu potrebni ni anti-kineski ni pro-kineski refleksi. Potrebna joj je politika koja će svaku investiciju meriti isključivo kroz interes građana Srbije, poštovanje zakona i dugoročni evropski put zemlje“, ocenjuje sagovornik Danasa.

* Saks je svojim reformama produkovao siromaštvo

Nekadašnji ambasador Srećko Đukić primećuje da uz ime Džefrija Saksa ide „šok terapija“ koju je on sprovodio u nizu postsocijslističkih zemalja i šire. A to, kaže, znači brutalne ekonomske reforme na ivici dehumanizacije društva.

„On je svojim reformama produkovao masovno siromaštvo, do gladi, na drugoj strani šaku oligarhije koja je bukvalno preko noći postajala prebogata. Ne pamti se u istoriji ekonomske teorije i prakse da je neko izvodio tako radikalne reforme koje su plaćane masovnom bedom, padom životnog standarda, nezaposlenoscu, padom proizvodnje, brutalnim gašenjem preduzeća. Njegova “dela” ne mogu se ni zaboraviti ni izbrisati“, ističe Đukić.

Prema rečima našeg sagovornika, profesor Saks je za to vreme “malo” zaradio radeći kao savetnik formalni i neformalni mnogih vlada, od ruske, poljske, estonske, mongolske itd.

„Danas plaćeni savetnici, plaćeni su da savetuju vlade savetima koje one žele da čuju kao “važnu” referencu jer je prvobitna tragična tranzicija završena, svakako na jedan ili drugi način. Kada je profesor Saks savetovao poslednjeg predsednika SIV-a Antu Markovića, onda je plan imao predsednik SIV-a i tačno je znao za šta su mu potrebna ekspertska mišljenja. Sada je kao mentor svoga studenta fizike češće u Srbiji neko u Americi. Pun i prepun rusofilstva, trampizama, mržnje prema Evropi, dokazani kitaist, pa šta bi on bi drugo “otkrivao” i pravdao nego svoju Kinu. I to u jednoj zemlji evropskoj koja je na evropskom putu i “grčevito” se bori da što pre udje u EU“, objašnjava nekadašnji ambasador.

Đukić dodaje i da je Srbija faktički na kineskom putu i da zato Saks ne treba da nam to otkiva, jer znamo i sami. Nama je, kaže, zamlja urnisana kineskim “investicijama”.

* Tajni ugovori i eksploatacija ljudi i prirode

Marko Vujačić, član Predsedništva Zeleno levog fronta, ističe da je potrebna saradnja sa Kinom tamo gde ima obostranog interesa, ali i na jasnom odbacivanju autoritarnog modela razvoja koji počiva na tajnim ugovorima, eksploataciji ljudi i prirode i koncentraciji političke moći, koji danas simbolizuju kineska država i njene kompanije.

Vujačić podseća da u Boru kineske kompanije ostavljaju iza sebe ekološku devastaciju i nezapamćeno zagađenje.

„U Linglongu smo gledali radnike koji su živeli i radili u neoropskim uslovima. Kineski konzorcijum učestvovao je i u rekonstrukciji novosadske železničke stanice, projekta koji je postao simbol korupcije, netransparentnosti i smrti. Istovremeno, kineske tehnologije pretvaraju građane u objekte praćenja i masovnog nadzora“, napominje Vujačić.

On dodaje da Srbija mora da prekine politiku geopolitičkog lutanja i balansiranja između suprotstavljenih sila i opredeli svoju stratešku orijentaciju ka evropskom političkom i bezbednosnom prostoru.

„Dok Kina u Srbiji vidi malu kariku za širenje svog uticaja, Evropska unija Srbiji nudi mesto za stolom za kojim se odlučuje o njenoj budućnosti. Za ZLF evropski izbor je lak i jasan“, ocenjuje Vujačić.

* Neosporan je utisak da se radi o lobiranju za Kinu

Bivša ambasadorka Branka Latinović podseća i da je Saks savetnik Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, ali da on umesto afirmacije, kritikuje UN.

„Imajući u vidu šta je rekao, na tom Forumu neosporan je utisak da se radi o lobiranju za Kinu, ne samo za njen program delovanja u oblasti održivog razvoja, već i njene uloge u multipolarnom svetu, kao jednog od modela stvaranja novog svetskog poretka. Otuda i njegova poruka, koja je propagandnog karaktera, da je Srbija dobro učinila što je otvorila vrata Kini. Srbija već ima visok nivo kineskih investicija, mnoge projekte koji se finansiraju iz kineskih kredita. Ima i iskustva po tom osnovu, što je takođe, zbog konstantnih nekompatibilnosti sa standardima, procedurama, kvalitu uticalo na naše evropske procese, ali i biateralne odnose sa SAD“, podseća Latinović.

Sagovornica Danasa smatra da kineska iskustva treba uvažavati, ali u celini, ipak je Evropa i dalje najbolje mesto za življenje.

„Dok je u Evropi prosečni dohodak per capita oko 46,000 evra u Kini je oko 15,000. Za početak, dovoljan argument da Evropa , posle SAD, prednjači u ovom segmentu i jednom od najvažnijih pokazatelja šireg konteksta održivog razvoja. On se ne zasniva samo na rezervama energenata, putevima…već i realnim primanjima stanovništva“, zaključuje Latinović.