Mini Šengen (ni)je samo politički trik 1Foto: FoNet/ Božana Pavlica; Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ

Pitanje je i da li će biti sprovedene u delo njegove osnovne odredbe o slobodnom kretanju ljudi i roba, jer se stiče utisak da učesnici – Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Kosovo, nemaju dovoljno iskrene želje i entuzijazma za zbližavanje, već to više pokušavaju pod spoljnim pritiskom, pre svega SAD, a u poslednje vreme i Evropske unije, ocenjuju za Danas diplomate i stručnjaci za regionalna pitanja.

Ipak, naši sagovornici odbacuju najnovije tvrdnje predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića da je glavna svrha mini Šengena „stvaranje jedinstvenog administrativnog prostora na Zapadnom Balkanu za prihvat stotina hiljada izbeglica sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, koje bi mogle da krenu ka Evropskoj uniji sledeće godine, nakon što se svetska ekonomska situacija pogorša kada na naplatu stignu zaključavanje država i privreda zbog epidemije virusa korona“.

Komentarišući Jeremićevu izjavu, sagovornik našeg lista iz diplomatskih krugova u Briselu nezvanično navodi: „Migranti ne žele da se zadržavaju u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji, osim onoliko koliko moraju. Oni ne žele da borave ni u državama koje su u susedstvu, iako se te države članice EU, poput Slovenije, Slovačke, Hrvatske, Mađarske. Migranti čak i u Nemačkoj biraju gde će boraviti i uglavnom se odlučuju samo za najveće gradove i najbogatije regione, tako da njih ne interesuje zona mini Šengena. Novi masovni migrantski talas će krenuti ka EU samo ako Turska to dozvoli, jer se na njenoj teritoriji nalazi više od tri miliona izbeglica i migranata“.

Kako objašnjava izvor Danasa: „Mini Šengen nije koncipiran kao tampon-zona, niti kao kordon za izbeglice, već kao želja Unije i Amerike da učesnice te inicijative dobiju kakvu-takvu zamenu za faktičko zaustavljanje ili usporavanje procesa proširenja EU, a neki smatraju i da je to nagoveštaj da će Zapadni Balkan na kraju ipak biti kolektivno primljen u Uniju.“

Govoreći na istu temu, Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha ditore, kaže: „Ja odavno nisam pročitao ovakvu glupost. Stvarno ne znam kako da prokomentarišem ovakvu neozbiljnu izjavu koja spada u grupu konspirativnih teorija kao ona o koroni koju je stvorio Bil Gejts, kako bi nam preko vakcina ubacio mikročipove. Ako je ovakav Jeremić jedina politička alternativa koju nudi opozicija u Srbiji, Vučić nema razloga da brine još dugo, dugo godina…“

Prema mišljenju pojedinih diplomata, velika je enigma da li će mini Šengen ostati samo „vešto osmišljen politički trik“ ili će omogućiti jačanje ekonomskih veza na Zapadnom Balkanu.

Kako objašnjavaju, kada je pre šest decenija stvarana Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča današnje EU, „to je bila iskrena želja i realna potreba zemalja koje su se udružile, dok među zemljama okupljenim oko mini Šengena nema takvih integrativnih faktora“.

Kao jedan od praktičnih problema u vezi sa navedenom inicijativom, sagovornici Danasa navode nedostatak finansijskih sredstava, naglašavajući: „Teško da će biti dovoljno novca u ovoj (post)pandemijskoj situaciji, pa i Pendarovski, predsednik Severne Makedonije, izjavio je da bi se da nije predsednik iselio iz zemlje.“

Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, ukazuje: „Postoji dosta nepoznanica oko toga šta mini Šengen predstavlja, što otvara prostor za najrazličitija tumačenja.“

– Međutim, to je pre svega posledica toga što ovaj koncept nije do kraja razjašnjen kao ideja, naročito u odnosu na postojeće mehanizme regionalne saradnje, od kojih se stvaranje regionalnog ekonomskog prostora (REA) u okviru Berlinskog procesa u velikoj meri poklapa sa proklamovanim ciljevima mini Šengena. Verovatno je da će većina ovih ciljeva biti ostvarena kroz inicijativu Zajedničkog regionalnog tržišta, koja se takođe sprovodi u okviru Berlinskog procesa, i za koju se čini da je već inkorporirala ideju mini Šengena. Međutim, ono što mini Šengen ili slične inicijative neće doneti, barem ne u doglednoj budućnosti, jeste ukidanje granica između država Zapadnog Balkana, tako da je to zaista teško povezati sa pitanjem migracija i smeštaja migranata, poručuje Burazer.

Podsećanje na sporazume

Inicijativa za stvaranje malog Šengena pokrenuta je 10. oktobra 2019. u Novom Sadu, potpisivanjem sporazuma između lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Cilj je da se omogući slobodan protok kapitala, roba, usluga i ljudi između, odnosno omogući građanima da žive i rade u drugoj zemlji, lakše prelaze granice, da roba manje čeka na prelazima i slično. Lideri tri zemlje potpisnice su uputili poziv da se priključe i ostali iz „balkanske šestorke“ – Crna Gora, BiH i Kosovo. Mada su pojedini političari iz Prištine smatrali da je to pokušaj da se stvori velika Srbija, Kosovo se pridružilo malom Šengenu ove jeseni, veruje se na nagovor Vašingtona. Pre ove inicijative, zemlje Zapadnog Balkana već su se povezale trgovinskim sporazumom CEFTA i inicijativom o Regionalnoj ekonomskoj oblasti (MAP REA) – koju predvodi EU.

U novembru 2020. na skupu malog Šengena održanog putem video-linka učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Zoran Zaev. Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su memorandum o razumevanju i saradnji u borbi protiv kovida 19.  Tom prilikom potpisivan je i sporazum Albanije i Srbije o slobodnom kretanju građana samo sa ličnim kartama – Srbija takav sporazum već ima sa Severnom Makedonijom.

close
Mini Šengen (ni)je samo politički trik 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.