Mogu li predizbori da se organizuju bez jedinstva opozicije?

Među strankama opozicije ideju predizbora za sada je otvoreno podržala samo Zajedno za Srbiju i njen lider Nebojša Zelenović. Ovaj predlog odbacuje Narodna stranka, a ne podržavaju ga ni Stranka slobode i pravde, Dveri, Ne davimo Beograd, Socijaldemokratska stranka, dok Demokratska stranka ostaje otvorena za razgovor na ovu temu.

Predlog Skupštine slobodne Srbije da se u okviru relevantne opozicije u Srbiji organizuju prethodni izbori na kojima će građani moći da glasaju za zajedničke stranačke i nestranačke ličnosti koje će nositi kampanju opozicije na nekim od sledećih izbora po ugledu na model iz Budimpešte, za sada ne uspeva da ujedini opozicione snage.

Dok oni koji podržavaju predizbore, naglašavaju da je ovo ideja koju treba sprovesti prvo na nivou Beograda, kao i da se stranke mogu priključivati naknadno, ostaje otvoreno pitanje koliko bi takvi izbori imali efekta ako u njima ne učestvuje veći deo opozicije.

Ideju o predizborima podržalo je više javnih ličnosti nego političara. Među njima su istoričarka Dubravka Stojanović, arhitekta Dragoljub Bakić, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, reditelj Srdan Golubović, a nedavno se o tome na društvenoj mreži Tviter oglasio i reditelj Srđan Dragojević, koji je za Danas objasnio zašto je pokrenuo polemiku sa idejom da se predizbori organizuju pod parolom „festival demokratije“ koji bi putovao po različitim opštinama, gde bi se biralo „lice opozicije“.

– „Festival demokratije“ mi se učinio kao prikladan izraz da opiše proces predizbora. Verujem da je to u ovom trenutku moguće organizovati u Beogradu, u 17 opština. Recimo da je u pitanju proces koji se odvija tokom mesec dana, tako da se organizuje u po četiri beogradske opštine po nedelju dana, te se, nakon završetka čitavog ciklusa zbrajaju rezultati. Ovakav izbor bi se zaista mogao napraviti poput muzičkih festivala, sa raznim programima, predstavljanjem kandidata i dijalogom između kandidata i građana. Verujem da bi se, u opštinama gde je, iz bilo kog razloga, teško dobiti zgradu za predizbore, ovo moglo napraviti i na trgu, u velikom šatoru, objasnio je Dragojević.

On je dodao i da je ovo njegovo lično viđenje predizbora a ne predlog neke političke opcije, te da može samo da izrazi „određenu nelagodu“ ako bilo ko od profesionalnih političara misli da se obični građani koji podržavaju ovu ideju „mešaju“ u njihov posao.

Na pitanje da li bi predizbori mogli da se organizuju samo za deo opozicije, odnosno bez onih stranka koje su se do sada negativno izjasnile o ovoj ideji, Dragojević kaže da je i u Budimpešti bilo dosta nedoumica u početku ali su se stranke kasnije priključivale.

– Tamo je to započelo uz dosta dilema, trzavica i odbijanja nekih partija i pokreta da učestvuju u predizborima. Kako je broj zainteresovanih građana rastao, priključivale su se, sa svojim kandidatima, i partije koje su na početku bile skeptične. Ohrabrujuće je to da Ne davimo Beograd i Demokratska stranka nisu apriori protiv ovakve ideje. No, ako na kraju većina značajnih opozicionih stranaka bude, iz bilo kog razloga, protiv predizbora, i to je u redu. I to je demokratija, naveo je Dragojević.

Ipak, pitanje je da li bi ove organizacije učestvovale u predizborima, jer su iz Ne davimo Beograd i ranije rekli da je preduslov učešće cele opozicije, dok demokrate kažu za Danas da predizbora nema bez normalnih izbornih uslova, te da su otvoreni da razgovaraju na tu temu.

Za predizbore nije zainteresovana Narodna stranka, ali ni SSP i Dveri, kako je to nedavno rekao Vladimir Gajić, predsednik pravnog saveta Narodne stranke. Pored njih, ovu ideju nisu prihvatili ni u Socijaldemokratskoj stranci (SDS).

Generalni sekretar SDS Konstantin Samofalov rekao je za Danas da trenutna atmosfera u opoziciji pokazuje da nije moguće postići minimum saglasnosti oko neke teme, te da zato nije moguće ni organizovati predizbore.

– U atmosferi u kojoj delovi opozicije inkvizitorskim metodama obeležavaju svoje kolege za nekakve „nepravoverne“ opozicionare, u atmosferi u kojoj odbijaju mesecima da se sedne i razgovara o platformi o izbornim uslovima, teško je zamisliti bilo kakve demokratske kongrese. Osim toga, predizbori su mogući u jedinstvenim stranačkim strukturama, kakve postoje na primer u SAD, što opozicija u Srbiji svakako nije. Konačno, primer Mađarske nije dobar, budući da se tamošnja opozicija ujedinila oko izlaska na lokalne izbore u Budimpešti, dok je u Srbiji ostala razjedinjena bojkotom. Predlog SDS je da se rukovodimo racionalnim i izvodljivim rešenjima, a ne unošenjem novih jabuka razdora, naveo je on.

Prema njegovom mišljenju, fokus opozicije treba da bude na pregovorima za izborne uslove uz posredovanje EU.

Zelenović: Učestvovaće svako iz prave opozicije

Na različita mišljenja o tome da li je moguće organizovati predizbore bez učešća najvećeg dela opozicije, odgovorio je za Danas i Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju. On kaže da će na predizborima učestvovati svako iz „prave opozicije“, ko to bude želeo.

„Dakle, stranke, pokreti, inicijative, postojeće i buduće grupe građana. Svako ko smatra da građani treba da odluče o tome ko da predvodi opoziciju na beogradskim i predsedničkim izborima, uključiće se u prethodne izbore. Ako ne bude uslova za izlazak na izbore, predizbori će odlučiti ko će, voljom građana, voditi vaninstitucionalnu borbu za normalan život u Srbiji.“

Srđan Dragojević: Argumenti u prilog predizbora

Srđan Dragojević izneo je u razgovoru za Danas i nekoliko argumenata u prilog predizbora, odnosno afirmacije direktnog demokratskog odlučivanja, kako on kaže.

– Prvo, ne treba predizbore mešati sa „primaries“ u SAD – oni se tiču članova dve velike političke organizacije, dok je ovde reč o učešću svih zainteresovanih građana u predselekciji najboljeg kandidata opozicije.

– Drugo, argument koji se često javlja, iz diskursa našeg uobičajenog „da, ali…“ – „Nismo mi Budimpešta (Mađarska, Evropa) počiva na, za mene, žalosnom kompleksu inferiornosti – verujem da mi nismo ni gori niti bolji od bilo kod naroda Evrope i da zainteresovanost građana Srbije za demokratiju nije manja od građana Budimpešte.

– Treći, veoma razuman protivargument tiče se uticaja aktivista vladajuće stranke na izbor kandidata. Iskustva iz Budimpešte su ovde zanimljiva – bilo je pokušaja Orbanovih aktivista da glasaju i „diriguju“ rezultatima. No, kada se to pročulo, izlaznost na predizborima je skočila i to je neutralisao ovaj, žaljenja vredan, pokušaj manipulacije. Uostalom, ako imate jako dobre kandidate kao što su Dobrica Veselinović, Đilas, Šabić, Miki Aleksić, Milica Kralj, kakvu štetu aktivisti vladajuće stranke mogu učiniti glasajući za bilo kog od ovih kandidata?

– Četvrti, takođe veoma razuman argument – „Ne biramo gradonačelnika već listu od 110 odbornika“ – jeste na mestu ali je, takođe, nužnost da postoji i „lice opozicije“ – istaknuta ličnost koja će tu izbornu listu predstavljati tokom izborne kampanje. Glasači se, ipak, pored programa i imena na listi, orijentišu i na nosioca liste, osobu koja svojim kvalitetima opredmećuje kako program tako i vrednosti za koje se stranke zalažu.