Čotrić: Najvažnije je sačuvati živote ljudi

U vreme kada je dozvoljeno kretanje posećujem najbliže i prijatelje koji ne mogu da izlaze i nosim im hranu i lekove. U kontaktu sam sa brojnim građanima putem sredstava komunikacija i odgovaram na njihova pitanja i predloge. Gostovao sam proteklih dana na nekoliko TV i radio-stanica. Pišem priloge i uređujem stranice SPO na društvenim mrežama. Kada moram da budem u stanu, pišem novu knjigu aforizama za decu, prevodim aforizme sa ruskog i češkog jezika, radim na recenzijama za knjige kolega pisaca i pripremam priloge za novine i časopise s kojima sarađujem, kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Čotrić, zamenik predsednika Srpskog pokreta obnove i narodni poslanik, odgovarajući na pitanje kako provodi dane od uvođenja vanrednog stanja zbog korona virusa i sledi li medicinske savete.

* Kako gledate na opštu situaciju u Srbiji od pojave korona virusa, uključujući uvođenje vanrednog stanja i policijskog časa?

– Najvažnije je sačuvati živote i zdravlje ljudi i zato je uvođenje vanrednog stanja bila iznuđena mera koja daje rezultate. Sve je urađeno u skladu sa Ustavom i zakonima zemlje i u interesu naših građana. Srbija, zahvaljujući odlučnim potezima predsednika, Vlade i celokupne organizacije u zdravstvu ima manje zaraženih i umrlih nego neke druge zemlje koje takve mere nisu preduzele blagovremeno, opsežno i dosledno. Vanredno stanje i policijski čas nisu nikakav „pretekst za diktaturu“, kako neki spočitavaju, već pretekst za suzbijanje epidemije koja je mogla da odnese desetine hiljada života.

* Budući da se dugo u svojstvu narodnog poslanika bavite odnosima sa našom dijasporom kako ocenjujete odluku hiljade i hiljade građana Srbije da se vrate u matičnu državu tokom pandemije, uprkos apelima vlasti da to ne čine zbog opasnosti od širenja zaraze?

– Mnogi naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu vratili su se u Srbiju jer su na to bili prinuđeni. Naime, ostali su, privremeno ili stalno, bez posla zbog brzog širenja virusa i smanjenja privrednih aktivnosti u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, kao i zbog nemanja mogućnosti da se tamo zaštite od zaraze ili da se adekvatno leče. Oni su odlukom da se vrate u Srbiju pokazali i da imaju poverenje u naš zdravstveni sistem i sposobnost države da se bori protiv pošasti koja nas je zadesila. Problem predstavljaju samo oni neodgovorni pojedinci koji nisu poštovali naredbu o obaveznom karantinu, pa su, ukoliko su virozni, mogli da zaraze ili jesu ljude oko sebe.

* Pojedini intelektualci i opozicionari zahtevaju da predsednik Aleksandar Vučić „ostane kod kuće“ tokom vanrednog stanja, a da se javnosti isključivo obraćaju nadležni lekari. Kakav je Vaš stav o tome?

– Čini mi se da bi u drugačijoj situaciji isti ti ljudi zamerali predsedniku Vučiću što se ne obraća javnosti. Rekli bi: „sakrio se“, „strah ga je“, „ne govori nam kakva je situacija i šta bi trebalo da radimo“, „ne zna šta da radi“… Koliko pratim situaciju u regionu i zemljama Evropske unije, i tamo najviši državni funkcioneri, poput Emanuela Makrona, Đuzepe Kontea, Pedra Sančeza i Andreja Plenkovića, posredstvom medija veoma često obaveštavaju građane o merama koje su preduzete i izdaju naredbe i preporuke. U našoj zemlji lekari svakoga dana, i na konferencijama za novinare i u izjavama za medije, saopštavaju važne činjenice o pandemiji i daju korisne savete. Dakle, lekari i predstavnici države se dopunjuju i samo tako možemo da dobijemo potpune informacije.

* Kako komentarišete značajnu medicinsku pomoć i lekare koji su iz Kine stigli u Srbiju?

– Hvala kineskoj državi na velikoj pomoći koja nam mnogo znači. Verujem da će nam njihovo iskustvo, stručnjaci i oprema pomoći da pobedimo epidemiju. Ova pomoć je stigla u Srbiju zahvaljujući ličnom angažmanu predsednika Vučića, što ističu i strana sredstva informisanja.

* Smatrate li da su opravdane brojne kritike izrečene na račun EU da nije pomogla Italiji da se izbori sa virusom?

– Možda Evropska unija nije reagovala dovoljno brzo na situaciju u Italiji pošto nema nadležnosti u zdravstvenoj zaštiti, već je to pitanje pojedinih zemalja članica koje su i same bile zaokupljene sopstvenim problemima u borbi protiv korona virusa. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je, međutim, da virus ne poznaje granice i da je EU „snažnija kada pokaže punu solidarnost“. Evropska komisija je ozvaničila dogovor ministara finansija zemalja članica EU o suspenziji budžetskih pravila Unije, odnosno dozvoljava se pozajmljivanje novca, pa je time Italiji omogućeno da koristi sredstva iz tih fondova u borbi protiv korona virusa. Očekuje se da će EU iskoristiti fond od 500 milijardi evra, kako bi pomogla države koje se bore s epidemijom. EU neće ostaviti bez pomoći nijednu svoju članicu, a, kako vidimo, sa sedam i po miliona evra pomogla je i Srbiji, a očekujem i značajno više.

Moramo biti optimisti

* Da li će, prema Vašem mišljenju, svet nakon što prođe ova pandemija, biti isti – u smislu političkih, ekonomskih, društvenih odnosa?

– Jedna aktuelna ruska šala kaže da savremeni svet liči na nekadašnji SSSR: svuda su redovi pred radnjama, nema dovoljno robe, a granice su zatvorene. Problem je što se ovakvoj situaciji ne vidi kraj. Niko ne može pouzdano da kaže koliko će trajati epidemija, koliko će biti zaraženih i umrlih, i kakve će posledice u konačnici proizvesti. S nestrpljenjem se čeka na pronalazak i primenu vakcine protiv korona virsa, ali i za to je potrebno vreme. Prve procene govore da će smanjenje BDP u EU biti jedan odsto, a u Kini i mnogo više. Globalni svetski neuspesi u poslednje dve decenije bili su kompenzovani usponom gigantske kineske ekonomije. Po svim spoljašnjim znakovima predstoji još jedna kriza svetske ekonomije. Padaju cene nafte, a berze i industrija stagniraju. Decenije globalizacije otvarale su granice, a sada je bilo dovoljno samo nekoliko sedmica da budu zatvorene, što je nanelo teške udarce saobraćaju i turizmu. Moramo, međutim, biti i optimisti i verovati da ćemo iz ovoga izaći obogaćeni iskustvom kako treba postupati ubuduće u sličnim situacijama kojih će svakako biti.