Ne bismo mogli u EEA čak i kad bi hteli 1Foto: EPA-EFE/ HOLLIE ADAMS

Elvira Kovač, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, podseća da Norveška nije članica Evropske unije, ali je udružena sa njom kroz članstvo u Evropskoj ekonomskoj oblasti.

„Norveška je bila jedan od osnivača EFTA koja je bila alternativa za Evropsku ekonomsku zajednicu koja je prethodila EU. Norveška je razmatrala članstvo i u EEZ i u EU, ali je odlučila da odbije članstvo nakon referenduma 1972. i 1994. EEA sporazum garantuje Norveškoj pristup jedinstvenom tržištu EU i ovaj aranžman olakšava slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi. Slobodno kretanje robe znači oslobađanje od carinskih taksi, gde je međutim hrana i piće isključeno, jer ih subvencioniše EU. Ribolov i poljoprivreda godišnje naplaćuju više od 100 miliona evra carina zbog carinskih naknada. Pridruživanje Norveške EU kao punopravna članica eliminisalo bi ove naknade i dovelo do nižih cena hrane u Norveškoj. Ovome se protive poljoprivrednici i ribarstvo, jer bi to stvorilo dodatnu konkurenciju za domaće proizvođače. Slobodno kretanje ljudi znači slobodu kretanja radnika između Norveške i EU, a Norveška je deo šengenskog prostora“, objašnjava Kovač.

Na pitanje koliko je realno da se taj norveški model primeni i na Srbiju ona odgovara da je to političko pitanje koje se nije otvaralo ranije i o kojem se još nije raspravljalo.

„Nesporna činjenica je da države Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija nisu bogate kao Norveška, dakle nemaju njen standard. Naime, u slučaju norveškog modela bi zasigurno izgubili pravo na pretpristupne fondove EU, što bi u ekonomskom pogledu predstavljalo veliki problem“, ističe Kovač.

Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze, napominje da je reč o pridruživanju EU u dva koraka, najpre u EEA, a potom i u samu EU.

Ona smatra da je ta ideja aktuelizovana, jer postoji zastoj u proširenju i sve je manje verovatno da će ga biti u narednih 10 godina.

„Zato se govori o alternativnim modelima. U suštini, to bi bila ekonomska integracija, bez političke komponente. Na Zapadnom Balkanu se ovakva ponuda doživljava kao odbijanje EU da primi nove članice i nije do sada ozbiljnije razmatrana“, smatra Grubješić.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kategoričan je da taj model nije primenjiv na Srbiju i da je nemoguće da se Srbija priključi EU po modelu Norveške.

Beširi smatra da prvo to ne bi bilo priključenje EU, jer Norveška nije članica EU uprkos činjenice da najbrže usvaja i primenjuje evropsko zakonodavstvo.

„Drugo, tri članice EEA, Norveška, Island i Linhenštajn, nisu u EU, ali su značajno bogatije zemlje od Srbije, stanje ljudskih prava, vladavine zakona, demokratije i stabilnost političkih institucija daleko prevazilaze minimalne zahteve za članstvo u EU… Srbija sa druge strane, ne ispunjava ni minimalne zahteve za članstvo u EU pa ne bi mogla da postane ni članica EEA čak i kad bi htela. Kad bi se samo fokusirali na ekonomske parametre, Srbija ima veliku inflaciju, nizak industrijski razvoj, veoma nizak standard, sveprisutnu korupciju, ekonomske kartele, velike i netransparentne subvencije države, ekonomiju koja ne funkcioniše po principima slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala i kao takva ne može postati deo najrazvijenijeg ekonomskog kluba na svetu“, objašnjava Beširi.

Sagovornik Danasa smatra i da bi „ozbiljna vlast, umesto što pokušava da nađe zamenu za sprovođenje reformi ka članstvu u EU, trebalo da se fokusira na promene koje traže građani Srbije“.

Brnabić očekuje ubrzanje

Premijerka Ana Brnabić razgovarala je juče sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije EU i potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade. Izrazila je očekivanje da će reforme koje se sprovode biti prepoznate i adekvatno vrednovane, te da će 2021. doći do ubrzanja pristupnih pregovora, saopšteno je iz Vlade.

close
Ne bismo mogli u EEA čak i kad bi hteli 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.