Foto: Miloš Miljković

U zaglušujućoj tišini, među okupljenima koji su sa svećama i ružama u rukama na rečenom mestu stajali, sa razglasa se jedino prolamao glas premijera Zorana Đinđića, koga je pre tačno šesnaest godina zlikovački metak preselio u legendu, a u čiju su se čast i pomen sinoć okupili.

– Mi ne rušimo, mi samo uklanjamo ono što su istorija i zdrav razum srušili. Samo ujedinjena opozicija može da pobedi. Mi smo narod koji je uvek pobeđivao kada je bio složan. Oni su nas gurnuli leđima uza zid, mi nazad ne možemo, moramo samo napred. Srbija može napred, Srbija mora napred – odzvanjale su reči ubijenog premijera.

Foto: Miloš Miljković

Četvrt sata posle dogovorenog vremena, kolona ljudi koji su se odazvali pozivu organizatora protesta „1 od 5 miliona“ i Demokratske stranke, krenula je u memorijalnu šetnju, na čelu sa transparentom na kome je stajao Đinđićev citat „Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“. Iza transparenta, koji je između ostalih držao i predsednik DS Zoran Lutovac, građani su se preko Terazija, pa desno pored Londona, uputili prema zgradi Vlade, u čijem je dvorištu Đinđićev život nasilno okončan.

Ipak, za građane koji su došli da na tom mestu zapale sveće i ostave cveće, kapija je bila zaključana. Zato su okupljeni, koji su nosili Đinđićeve slike i male transparente na kojima je pisalo „Zora(ne) sviće“, sveće palili na toj istoj ogradi, na kojoj su ostavili pomenuti centralni transparent.

– Došli smo ovde da odamo počast prvom demokratski izabranom predsedniku Vlade, ali nas ne žele da puste unutra kako bismo ostavili sveće i cveće na mestu na kome je pogođen. Mi šetamo u pokušaju da nešto promenimo i zato ovaj put ne smemo stati. Kada je Đinđić došao nakon pada Miloševića, rekao je da je to poslednja šansa za Srbiju da se nešto uradi. Neka luda sreća nama je dala još jednu šansu da nešto promenimo. Zato sada ne smemo stati. Da li ćemo imati još jednu šansu? Toliko ludu sreću niko nema – poručeno je građanima sa kamiona.

Mediji su preneli da su u koloni bili i bivši predsednici DS Dragan Đilas i Dragan Šutanovac.

Na kraju, okupljeni su pozvani da u subotu, 16. marta, ponovo dođu na „plato“, kako bi učestvovali u još jednom protestu „1 od 5 miliona“.

Foto: Miloš MiljkovićZoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Povezani tekstovi