Foto: RTK2

Posebna pažnja tokom diskusije posvećena je Strategiji EU o proširenju zemalja Zapadnog Balkana, koja je usvojena februara ove godine. U njoj je jasno navedeno da dijalog Kosova i Srbije treba da bude zaključen „pravno obavezujućim“ sporazumom. Briselski dijalog analizirao je novinar Agron Bajrami koji tvrdi da proces integracije Srbije i Kosova zavisi od ishoda dijaloga Beograda i Prištine.

„Štaviše, strategija na neki način daje okvir da se taj dijalog ubrza i da se postigne sporazum. Ideja je bila da se odredi rok za njegovo postizanje, međutim, sve članice Evropske unije nisu bile saglasne sa tim, na primer da do 2025. godine Srbija bude u Evropskoj uniji, jer veći deo centara u EU ne veruje da je moguće da se tako nešto postigne”, kaže Bajrami, prenosi RTK2.

U Samoopredeljenju smatraju da je objavljivanjem strategije za proširenje Kosovu data šansa da bude priznato od strane Srbije, ali navode da vlasti u Prištini pre svega moraju definisati šta konktretno znači regulisanje odnosa sa Srbijom.

„Smatram da je dovoljan okvir koji je 2008. godine postavljen za zaštitu srpske zajednice. Ako želite da branite interese srpske zajednice na Kosovu onda je Ahtisarijev plan dovoljan, ali ako želite da hranite srpske ambicije, onda je to nešto drugo. U tom slučaju pokret Samoopredeljenje neće učestvovati, ali ako srpska zajednica na Kosovu bude deo dijaloga, onda ćemo biti uključeni u taj proces“, kaže Gljauk Konjufca, poslanik Samoopredeljenja.

Poslanik Alijanse za budućnost Kosova slaže se da je Kosovu potreban konsenzus o dijalogu, ali smatra da je pre svega potrebno da Skupština bude odgovorna za sve koji vode dijalog. Iz Nisme kažu da dijalog u Briselu ne treba da vodi predsednik Hašim Tači.

„Poslovi se dele između institucija, ali odgovornost mora biti u Skupštini. Što se tiče ZSO, ona se može uspostaviti samo u skladu sa Ustavom Kosova. Srbija ne sme da spreči Kosovo da se priključi međunarodnim institucijama, moramo insistirati na tome. Čak i opozicija ima odgovornost, moramo sarađivati“, kaže Ahmet Isufi, poslanik Alijanse za budućnost Kosova, rečeno je na RTK2.

„Mislim da Tači ne bi trebalo da vodi dijalog, ne zato što je predsednik, već što ima prošlost u vezi dijaloga. Niko nije zadovoljan trenutnim stanjem. Imamo problem sa osobom, ne sa institucijom. Mislim da je iluzorno verovati da će to što će položaj zameniti premijer i predsednik biti promenjen i pristup“, smatra Biljal Šerifi, poslanik Nisme.

Dijalog u Briselu ne može biti nastavljen bez sagledavanja realnog stanja, takođe se u obzir moraju uzeti i već usvojeni sporazumi, smatra politički analitičar Behljulj Bećaj, stoji na RTK2.

„Treba ponovo oceniti proces, treba osnovati ekipu sa stručnjacima za postizanje konsenzusa i ponovo ispitati strategiju do trenutka razjašnjenja, kao i mogućnost epiloga obaveznog sporazuma“, kaže Bećaj.

„U ovim prosecima nije sve u rukama Kosova, jer Evropska unija ima drugačiji pristup ovom konfliktu, kao i Srbija i Kosovo. Strategija pruža perspektivu za integraciju Kosova u Evropsku uniju i predstavlja parametre za učlanjivanje”, kaže Naim Rašiti iz Balkanske istraživačke mreže.

Panelisti smatraju da nakon 10 godina od proglašenja nezavisnosti Kosovo ima mnogo nerešenih pitanja sa Srbijom zbog čega ubuduće mora imati odrednicu za vođenje dijaloga.