Privedeni negira identitet

NASTAVAK S 1. STRANE
Kako za Danas kažu stanari u Dunavskoj ulici, akcija hapšenja izvedena je skoro neprimetno, tako da većina stanara nije ni uočila pripadnike policije. Prema nezvaničnim podacima, petnaestak policajaca u civilnim odelima izašlo je iz tri džipa, a potom otišlo do potkrovlja i uhapsilo Župljanina. Utisak je da je akcija bila dobro pripremljena jer većina stanara nije videla da se nešto dešava, dodaju stanari. Inače, to pančevačko naselje, ističu sagovornici Danasa, idealno je za skrivanje, jer se veliki broj stanova u tim zgradama izdaje, a samo naselje je izolovano od ostalih delova grada. Tokom jučerašnjeg dana na ulicama u Pančevu mogli su se videti džipovi Žandarmerije.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da je Župljanin lociran pre tri-četiri dana i da je akcija hapšenja veoma pažljivo pripremana.
– Tokom akcije hapšenja Župljanina pokazana je odlična saradnja službi bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova – rekao je Ljajić.

Tužilaštvo BIH pozdravilo hapšenje

Sarajevo – Tužilaštvo BIH pozdravlja hapšenje haškog optuženika Stojana Župljanina, izjavio je portparol Tužilaštva BIH Boris Grubešić agencijama u BIH. Grubešić je rekao da je Župljaninovo hapšenje „zanimljivo Tužilaštvu BIH u predmetu koji se odnosi na pružanje podrške haškim bjeguncima“. Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić ocijenio je da je Srbija hapšenjem Župljanina postupila u skladu sa obavezama saradnje s Haškim tribunalom, koja podrazumijeva pronalaženje i privođenje osumnjičenih za ratne zločine. Predsedavajući Predsedništva BIH Haris Silajdžić pozdravio je hapšenje i ocenio takav čin „korakom u pravom smeru“. Silajdžić je u saopštenju naveo da Srbija mora poštovati presudu Međunarodnog suda pravde koja „nalaže hapšenje svih osoba koje su učestvovale u genocidu u BIH, a prvenstveno Radovana Karadžića i Ratka Mladića koji su, prema poslednjem izveštaju Haškog tužilaštva, dostupni vlastima Srbije“.

On je dodao da je hapšenje dokaz da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni obavezu prema Hagu.

SOLANA: Dobra vest

Brisel – Zvaničnici Evropske unije pozdravili su hapšenje Župljanina. „Mislim da je to dobra vest, da je to deo obaveza koje je Srbija preuzela na sebe u saradnji s Haškim sudom“, rekao je novinarima visoki predstavnik EU Havijer Solana. Kristina Galjak, portparolka Havijera Solane visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, u jučerašnjem razgovoru za Danas naglasila je da je hapšenje izuzetno važan korak. „Ovo je način saradnje s Haškim tribunalom, koji EU očekuje od Srbije. To može biti pozitivan signal za dalji nastavak saradnje srpskih vlasti s Haškim tribunalom i može biti nagoveštaj da Srbija zaista želi da uspostavi punu saradnju sa Sudom u Hagu. Ipak, postoje i još neke osobe na čijem hapšenju Haški tribunal insistira i treba videti kako će se dalje razvijati saradnja Srbije sa Hagom oko hapšenja preostalih begunaca“, naglasila je Galjak.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je hapšenje Župljanina važan korak ka punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom. „Pozdravljam vest koju je potvrdio Haški tribunal da je Stojan Župljanin uhapšen. To je važan korak ka punoj saradnji sa Haškim tribunalom, koja je ključna za uspostavljanje pravde i trajnog pomirenja na Zapadnom Balkanu“, saopštio je Ren. Doris Pak, šefica delegacije za jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, ocenila je da hapšenje ukazuje na to da vlasti Srbije znaju da samo saradnja s Hagom pomaže Srbiji na putu ka EU. „Zaista me raduje što je Srbiji pošlo za rukom da uhapsi Župljanina“, naglasila je Pak. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je da hapšenje „dokazuje da je Srbija sposobna da nađe i uhapsi optuženike za ratne zločine“ i „šalje pozitivan signal da će uskoro biti izručena i tri preostala begunca“. Kacin je u pisanoj izjavi podvukao da će „samo puna saradnja s Haškim tribunalom navesti države EU da ratifikuju Sporazum sa Srbijom o pridruživanju“. S. Penezić i agencije

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kazao je da Župljanin prilikom hapšenja nije pružao otpor.

Hag očekuje Župljanina danas ili sutra

Olga Kavran, portparolka Haškog tribunala, pozdravila je hapšenje Župljanina i istakla za naš list da se time potvrđuje stav glavnog tužioca Serža Bramerca da su svi preostali begunci u dosegu vlasti u Beogradu. Ona dodaje da očekuje da će Župljanin u najskorije vreme biti isporučen Hagu. „Tužilaštvo pozdravlja hapšenje i činjenicu da je njime broj begunaca smanjen sa četiri na tri. Hapšenje Župljanina, istovremeno, potvrđuje ono što je Tužilaštvo tvrdilo već neko vreme – da su on i preostali begunci u dosegu vlasti Srbije“, rekla je Kavran. Ona je izrazila nadu da će putem Župljanina, koji će se ubrzo naći u Hagu, „uskoro krenuti i preostala trojica optuženih koji su još na slobodi“ – Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Goran Hadžić.

– Akcija je dobro sprovedena. Nije bilo ni povređenih ni žrtava – ocenio je Vukčević.

Pretnje zaposlenima

Nekolicini zaposlenih u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu telefonom je upućena pretnja smrću, a neposredno posle toga usledila je i lažna anonimna dojava da je u zgradi Specijalnog suda postavljena bomba. Telefonsku pretnju smrću zaposlenima u Tužilaštvu uputio je muški glas koji se predstavio kao „Manojlo, nezavisni novinar“, potvrđeno je u Tužilaštvu. Pretnja je upućena posle informacije o hapšenju haškog optuženika Stojana Župljanina.

On je naglasio da hapšenje ukazuje da postoji politička volja u Srbiji da se završi saradnja s Hagom.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić naglasio je za naš list da to „nije bila dobrovoljna predaja“. Dodao je da će istražni sudija, prema Zakonu, ispitati da li su ispunjene zakonske pretpostavke da Župljanin bude izručen Haškom tribunalu i o tome će doneti rešenje. Prema njegovim rečima, ukoliko istražni sudija utvrdi da su ispunjene pretpostavke za transfer u Hag, Župljanin će u roku od 72 časa biti isporučen Haškom tribunalu.
– Prema Zakonu o saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom Župljanin ima pravo žalbe KV veću, ali ono ne odlaže izvršenje – napominje Vekarić.
Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da je hapšenje Župljanina dokaz da Srbija u punoj meri sarađuje s Hagom i da očekuje da će Srbija ispuniti sve svoje međunarodne obaveze i do kraja godine postati kandidat za članstvo u EU. Član Predsedništva G17 plus Željko Ivanji ocenio je da hapšenje predstavlja dobru vest za državu, imajući u vidu da na taj način Srbija dosledno nastavlja saradnju s Haškim tribunalom.
U LDP-u kažu da „bez obzira na moguću pozadinu ovog hapšenja u trenutku kada se vode pregovori o formiranju vlade kojom će završiti vlast Vojislava Koštunice“, očekuju da „buduća vlada DS-SPS“ brzo okonča saradnju s Hagom. Istovremeno, negativnije ocene hapšenja Župljanina iznele su Nova Srbija i radikali. Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da je „simptomatično“ hapšenje Župljanina u trenutku kada se vode pregovori o formiranju vlade i naglasila da je reč o dodvoravanju DS-a mentorima na Zapadu. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović izjavio je da se još nastavlja „ispisivanje crnih stranica istorije Srbije i daljeg ponižavanja onih koji su 5. oktobra došli na vlast“.
– Posebno je problematično što se Župljanin hapsi u ovom momentu kad praktično vlada ne funkcioniše – izjavio je Todorović.
Župljanin je zajedno s Radoslavom Brđaninom i generalom Momirom Talićem optužen 12. marta 1999. za genocid i druge zločine u takozvanoj Autonomnoj regiji Krajine (ARK). U međuvremenu general Talić je u septembru 2002. preminuo zbog teške bolesti, pa je protiv njega obustavljen proces, dok je Brđanin u aprilu prošle godine osuđen na 30 godina zatvora, koju izdržava u Danskoj. Nakon što je prvostepenom presudom u septembru 2004. godine Brđanin oslobođen optužbe za genocid u Bosanskoj krajini, Tužilaštvo je izmenilo optužnicu protiv Župljanina odustajući od tačaka koje su ga teretile za genocid i saučesništvo u genocidu. U 12 tačaka izmenjene optužnice, koja je trenutno na snazi, Župljanin se tereti za progon bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim ili verskim osnovama, zatim za istrebljenje i namerno ubijanje, mučenje i okrutno postupanje, deportacije kao i bezobzirno razaranje gradova i sela i ekstenzivno uništavanje ili hotimično nanošenje štete verskim objektima. Ta dela se u optužnici kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, a Župljanin će se o tome izjasniti po dolasku u Hag, na prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala. Inače, optužnica protiv Župljanina otpečaćena je 16. decembra 1999. godine.
Tokom rata na području BIH Župljanin je bio načelnik Centra javne bezbednosti Banjaluka. Rođen je 1951. u selu Maslovare, opština Kotor Varoš, u Bosni i Hercegovini. Završio je Pravni fakultet u Sarajevu 1975. Po završetku studija zaposlio se u SUP-u u Banjaluci. Tri godine kasnije postavljen je za komandira stanice milicije Mejdan u Banjaluci, a 1985. za načelnika Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta u opštinskom SUP-u u Banjaluci. Od 1991. bio je načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci. Od maja do jula 1992. bio je član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), a 1994. postao je savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove.
Prema optužnici, Župljanin je imao operativnu kontrolu nad opštinskim i regionalnim policijskim snagama, uključujući i one koje su bile zadužene za logore. Kao član Regionalnog kriznog štaba Župljanin je, prema optužnici, lično i sa drugima, učestvovao u ostvarenju plana etničkog čišćenja ARK, te je 10.000 Muslimana i Hrvata deportovao iz Bosanske krajine, a hiljade su ubijene u napadima na mesta u kojima su živeli i u logorima na tim prostorima. Od objavljivanja optužnice Župljanin je bio u bekstvu.