Foto: BETAPHOTO/SRPSKA RADIKALNA STRANKA/MOFunkcioner Srpske radikalne stranke Đurađ Jakšić objavio je na Tviteru fotografije kuće za koju je naveo da je „glavno četničko uporište“, i to u selu Hrtkovci koje je ’90-tih godina bilo sinonim za proterivanje Hrvata iz Vojvodine, zbog kojeg je lider radikala Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom na 10 godina robije.
„Doterali smo malo fasadu! Hrtkovci – glavno četničko uporište“, napisao je Jakšić na Tviteru, uz fotografije ispod kojih je dodao: „Ajmo još jedan krug…Hrtkovci – glavni četnički štab iz drugog ugla. P.S. Upalio se dosmanlijski ološ, drugosrbijanci, kojekakve iskompleksirane bitange, ustaše, autonomaška g… – samo za tu bandu jedna slika sa levog krila“.
Дотерали смо мало фасаду!
Хртковци – главно четничко упориште!🇷🇸💪🏴☠️💪 pic.twitter.com/CdLBHPQnZh— Ђурађ Јакшић (@Jakssa077) September 29, 2020
Šešelj je nakon povratka iz zatvora kupio kuću u Hrtkovcima, u kojoj je 2019. godine održan kongres radikala, na kojem je ponovo izabran za predsednika stranke.
On je 6. maja 1992. godine na mitingu radikala u Hrtkovcima pročitao imena 17 meštana hravatske nacionalnosti kojima je javno poručeno da se moraju iseliti, jer će u suprotnom biti proterani.
Haški tribunal je zaključio je da je Šešelj govorom koji je u tom selu održao podstakao progon, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca.
Kako je pisalo u optužnici haškog tužilaštva, nakon Šešeljevog govora u Hrtkovcima je počela kampanja etničkog proterivanja usmerena protiv nesrba, naročito Hrvata.
Prema podacima nevladinih organizacija, početkom ’90-tih godina oko 450 porodica je bilo primorano da napusti svoje kuće i odseli se u Hrvatsku, a Haški tribunal je na suđenju priložio listu od 722 imena Hrvata proteranih iz ovog sela.
Svake godine na godišnjicu mitinga radikala u Hrtkovcima Zajednica proteranih Hrvata iz Srema, Bačke i Banata, sa sedištem u Zagrebu, podseća javnost na tadašnje dogadjaje.
„Bilo je to vreme zastrašivanja smrću, batinanja, pretnji telefonima, Hrvati su nazivani ustašama, inscenirane su tuče mladića koji su došli i starosedelaca koji su rodjeni u Hrtkovcima, maltretiran je tadašnji župnik crkve svetog Klementa u Hrtkovcima Nikola Kraljević, a meštanin Mijat Štefanac pronadjen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca“, piše „Hrvatska riječ“.
Dodaje se da je čak i ime sela bilo promenjeno iz Hrtkovaca u „Srbislavci“, a scenario etničkog proterivanja sprovodio se u celom Sremu.
Na primer, u Kukujevcima je tokom ratnih godina od 2.000 pripadnika hrvatske nacionalne zajednice ostalo da živi samo njih petnaestak, a rezultat te nacionalističke politike je 25 brutalno ubijenih Hrvata i progonstvo oko 40.000 Hrvata iz Srema, navodi taj nedeljnik.
Kampanja proterivanja Hrvata iz Vojvodine, čiji se intenzitet menjao i dostizao vrhunce u drugoj polovini 1991. godine, od proleća do jeseni 1992. i u leto 1995. godine, rezultirala je proterivanjem nekoliko desetine hiljada Hrvata iz Vojvodine, pisao je ove godine nedeljnik na hrvatskom jeziku „Hrvatska riječ“ iz Subotice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
