Socijalisti i dalje jedini naslednici komunista

Imovina je nepovrediva. Ono što ostavlja prostor za različita tumačenja i što stvara dilemu jeste da li je SPS zaista sukcesor imovinskih prava Saveza komunista. Ima prostora da se preispita kako je Služba za katastar nepokretnosti vršila uknjižbu i prenos prava svojine sa Saveza komunista na SPS – objašnjava za Danas advokat Ivan Ninić, koji komentariše predlog da se takav akt donese.

Reč je o predlogu opozicionog udruženja Pokret za preokret, čiji je predsednik Janko Veselinović ispred prostorija centrale SPS u Beogradu, na Studentskom trgu, predočio novinarima na konferenciji za štampu na otvorenom.

Veselinović smatra da SPS nije imao pravo na imovinu kojom je raspolagao u trenutku promene imovine kao Savez komunista Srbije, niti na nekretnine kojima je raspolagala tadašnja Saveza socijalističkog radnog naroda Srbije.

Na kongresu u julu 1990. nekoliko meseci uoči prvih višestranačkih izbora posle Drugog svetskog rata, tadašnji komunisti na čelu sa Slobodanom Miloševićem promenili su ime u SPS i ujedinili se sa SSRNS.

Ivan Ninić navodi da treba preispitati da li su upisi u katastar bili u skladu sa tadašnjim zakonima i da li je tu eventualno bilo neke zloupotrebe prilikom promene titulara. On kaže da bi trebalo pogledati momenat kada je to rađeno i da li je SPS tada bio na vlasti.

– Ukoliko je SPS bio na vlasti kada su vršene promene u katastru nepokretnosti, onda bi sve to u tom momentu moglo da bude problematično. Pitanje je da li se iko ikada time bavio na pravi način, na nivou neke radne grupe koja bi to preispitala, koju bi formirala vlada, ili na nivou tužilačke istrage. Za mene je problematično da se to pitanje rešava „ad hoc“ novim propisima, samo iz razloga što se moraju sagledati i primeniti propisi koji su važili u to vreme, zbog pravne sigurnosti, kao jedne od ustavnih pretpostavki. Nema retroaktivne primene propisa. Vremensko važenje propisa u periodu kada su vršene promene titulara u katastru je jedno od osnovnih načela – navodi Ninić.

On dodaje da ne zna kako je SPS tvrdio i dokazao činjenicu da je sukcesor Saveza komunista, te da je to verovatno učinjeno na osnovu nekih odluka. Ninić kaže da je suština u tome da bi sve te odluke o upisu SPS-a kao titulara prava svojine danas mogao da preispita samo neko ko pretenduje na tu imovinu.

– U sudskom postupku, tako što bi podneo tužbe i tvrdio da pretenduje na tu imovinu. Onda bi sud sagledao tužbene navode i da li je taj upis bio u skladu sa tadašnjim propisima i doneo presudu. Ali, ovde se postavlja pitanje ko bi sada imao takozvanu „aktivnu legitimaciju“ da traži da se to preispita u sudskom postupku. Zaista ne znam. Savez komunista ne postoji kao takav. Ako je tada bilo neke zloupotrebe, postavlja se i pitanje eventualnog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. To je ono što me najviše plaši – obrazlaže Ninić.

On podseća kakvo je iskustvo države sa restitucijom, porezom na ekstraprofit i privremeno oduzetom imovinom zbog sumnje da je stečena kriminalom. Prema Ninićevim rečima, kad god je država pokušala da uzurpira, ograniči ili privremeno blokira neka imovinska prava, to se uvek neslavno završilo.

– Ne može „lex specialis“ (specijalni zakon, prim. ured.) sanirati zloupotrebu ako ne proističu neke krivično-pravne posledice. Verovatno gospodin Janko Veselinović smatra da je potrebno ispraviti neku nepravdu, ali način i uslovi za sticanje prava svojine u Srbiji su decenijama jasno propisani. Mi sada ovde u 2021. godini preispitujemo nešto što je bilo pre 30 godina i to „lex specialisom“. Pitanje je da li bi taj „lex specialis“ bio u skladu sa Ustavom i sa evropskim konvencijama. Plašim se da je to „par ekselans“ političko pitanje, a ne pravno – ukazuje Ninić.

„Zakone donosi vladajuća klasa. To je valjda jasno od Monteskjea naovamo“, poručuje za Danas advokat i narodni poslanik SPS-a Toma Fila, upitan da li postoji osnov za oduzimanje imovine socijalistima i da li je 1990. godine prelazak imovine sa SKS na SPS bio po zakonu.

Prema njegovim rečima, tada je vladajuća klasa odlučila da Srbija bude naslednik Jugoslavije, sa svim dugovima i potraživanjima. Fila kaže da mi godinama plaćamo sve ono što se Jugoslavija zadužila, jer smo možda na drugoj strani više dobili.

– Isto tako, kada je bilo u pitanju nasleđe SK i SSRNJ, niko se nije protivio tada tome. Veselinović pravi marketinški potez. Zašto mu se ne sviđa da pobednik bude okrenut ovamo ili onamo. To su besmislene priče. To je jedan neuspeli marketing. Pokažite nešto što treba. Ja sam u SPS-u ima dve-tri godine. Pre toga, dok sam se bavio advokaturom, nisam hteo da budem politički angažovan. Pa ni sad nisam baš mnogo, jer radim ono što mislim – kaže Fila.

On pita „gde je bio taj Veselinović 1991. godine“ i bilo ko od „ovih što pričaju“. Fila postavlja pitanje gde su bili u vremenu kad je hapšen Milošević i šta je po zakonu i Ustavu urađeno kada je izručen u Hag.

Predsednik PZP Janko Veselinović naveo je i da SPS u svom posedu ima 80 od 100 najluksuznijih objekata u Srbiji, od kojih su 32 upisana kao imovina stranke a ostale koriste kao društvenu imovinu. On je naglasio da je SPS od svog osnivanja 1990. godine prihodovala 12 miliona evra samo od zakupa.

Veselinović je rekao da je predstavljenim zakonom predviđeno oduzimanje imovine i njeno prebacivanje u državno vlasništvo, a 50 odsto vrednosti koristila bi se za pomoć žrtvama režima Slobodana Miloševića i SPS.

U 2019. od zakupa prihod 400.000 evra

Kako je ranije objavio portal Nova.rs, SPS je jedna od svega nekoliko stranaka u Srbiji koja u svom vlasništvu ima nekretnine. Međutim, za razliku od SNS, SRS i DSS, poseduje ih na desetine, a veliki broj njih izdaje u zakup. Samo u 2019. godini na ime zakupnina ta partija prihodovala je 47.341.396 dinara, odnosno 402.905 evra, ne računajući još oko 7,8 miliona koje je naplatila na ime duga iz ranijih godina. Najviše je zaradila od izdavanja objekta u Smederevu – oko 2,8 miliona dinara, oko 2,5 miliona od nekretnine u Nišu, dok je na ime zakupa u Beogradu prihodovala 1,8 miliona dinara, pisao je taj portal. Kako je ranije objavljeno, socijalisti su raspolagali sa čak 80 nekretnina, od kojih je 27 bilo u njihovom vlasništvu, dok su još 53 objekta koristili, ali su oni imali status društvene svojine.