Solidarnost na Balkanu postala političko pitanje

Pitanja o eventualnoj uzajamnoj pomoći za saniranje posledica kovida 19 postavili smo vlastima u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i BiH, ali nikakve odgovore do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili.

Kako su preneli mediji, Srbija je poslala prvi kontingent medicinskog materijala entitetu BiH Republici Srpskoj 31. marta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je putem svog zvaničnog Instagram naloga da „Srbija pomaže Republici Srpskoj u lekovima, zaštitnoj opremi i životno važnim kliničkim mašinama… podršku u hrani, ali u svim drugim materijalima pružićemo i BiH u celini.“

S druge strane, Crna Gora je u dva navrata odbila pet respiratora iz Srbije. Te respiratore javno je nudio predsednik Vučić. Portal Radio Slobodna Evropa naveo je da je spor oko tri respiratora izbio kada je Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore naručio pet respiratora od predstavnika švedskog proizvođača sa sedištem u Srbiji, ali respiratori nisu preuzeti jer je „u međuvremenu ta vrsta robe blokirana za izvoz i oni su predati drugoj kompaniji u Srbiji“. Odbijajući ponuđene respiratore, potpredsednik crnogorske vlade Milutin Simović se zahvalio Vučiću na „brizi o Crnoj Gori“ i , između ostalog, naglasio: „Snaći ćemo se mi.“

Komentarišući izostanak međusobne pomoći na Zapadnom Balkanu za borbu protiv korona virusa, Nikola Burazer, izvršni urednik portal European Western Balkans, kaže za Danas da je „međunarodna solidarnost u toku ove pandemije generalno na velikom ispitu“.

– Mogli smo da vidimo da je pitanje međunarodne pomoći postalo visoko politizovano, i da se na globalnom nivou vodi rat narativa u vezi sa krivicom za pandemiju, sa jedne, i pružanja medicinske pomoći, s druge strane. Vidimo da čak neke zemlje teško pogođene pandemijom šalju pomoć državama koje su daleko manje pogođene od njih, što na prvi pogled nema mnogo smisla, ali ima jasnu političku logiku. Region Zapadnog Balkana je u tom svetlu posebno zanimljiv, jer su ovde prisutni i takmičenje globalnih igrača i „lokalna“ politička dimenzija, ukazuje naš sagovornik.

Burazer konstatuje da su države u regionu koristile  pandemiju da pošalju poruke koje njima odgovaraju iz političkih razloga, kao što su poruka iz Srbije da je evropska solidarnost „bajka na papiru“ i poruka iz Crne Gore da Srbija nije pouzdan partner. „Međutim, ne bih rekao da se situacija u regionu dramatično promenila, bar ne u odnosu na svetske trendove. Međunarodna pomoć je bila i ostala politika, ali su mogućnosti pružanja pomoći drugima u okolnostima opšte krize znatno smanjene“, ukazuje on.

Dejan Šajinović, novinar banjalučkih Nezavisnih novina, navodi za Danas da u ovom regionu „solidarnost zavisi samo od konteksta i tajminga – konteksta, jer nije toliko bitno kome je pomoć potrebna nego u kakvom su odnosu pomagač i pomagani, tajminga jer zavisi koliko kome u određenom trenutku odgovara da bude pomagač ili da pomaže“.

– To je, po meni, samo indikator većeg problema koji je nastao „internetizacijom“ i medijske i političke scene koja je onda potpuno razvodnila javni diskurs i izbrisala i osjećaj za proporcije, pa je sad moguće da svako bude svoj vlastiti orijentir i mjerilo šta je dobro a šta nije. U ovim novim okolnostima gdje postoje „altenrativne činjenice“ objektivnost je potpuno izgubila značenje. Zato je moguće da ono što meni ili vama izgleda normalno jer odgovara objektivnoj stvarnosti, neko može da vašem argumentu suprotstavi svoj „argument“ koji je zasnovan na „subjektivnoj“ istini. Zato ne treba da nas čuti što se danas preko potrebna pomoć u korona krizi odbija ako dolazi od „pogrešne“ strane, isto kao što je moguće da se u našem javnom diskursu potpuno ignoriše pomoć koju nam pruža EU, a daje se prostor drugim pomagačima koji su nam pomogli neuporedivo manje. Naravno, svaka i svačija pomoć hvale vrijedna i dobro došla, ali ne može se izgubiti osjećaj za opseg i proporcije. U svijetu u kojem više ne postoje norme, sve je postalo stvar percepcije, a kad je sve stvar percepcije, onda je potpuno nebitno šta je stvarno neko dao ili pomogao, a šta neko misli da je pomoć koja je relevatna i suštinski nešto može promijeniti, smatra Šajinović.

Novaković: Pogledi uprti u inostranstvo

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, ocenjuje za naš list da je što se tiče pomoći Srbije RS situacija očekivana i da je Srbija „uradila manje ili ništa, bilo bi izrazito negativno shvaćeno“. „Što se tiče CG, odbijanje donacije respiratora je isto na neki način očekivano imajući u vidu i tenzije koje su nastale oko pitanja SPC krajem prošle i početkom ove godine, ali i unutrašnju situaciju CG između vladajuće garniture i opozicije. Jasno je da vlast u CG želi da pokaže da može samostalno, odnosno bez pomoći Srbije da se izbori sa problemom, ali ne i bez pomoći Zapada, koju očekuje, i da donaciju respiratora na neki način vidi kao što Zapad gleda na pomoć koja dolazi iz trećih zemalja, pre svega iz Kine, Rusije ali i Turske, u različite države EU i države kandidate, uključujući Srbiju, dakle kao na oblik meke moći i potencijalne osnove za neko buduće kapitalizovanje i širenje uticaja“. Prema Novakovićevom mišljenju, što se tiče celog regiona, „ova kriza je pokazala koliko zemlje moraju prvo da budu oslonjene na same sebe – jednostavno, svi su manje više u sličnoj situaciji, koja je alarmantna, i mislim da su pogledi više uprti u inostranstvo, nego što se očekuje ili nudi pomoć u regionu“.

Otkup obveznica Republike Srpske

U Beogradu su se juče sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Predsednik Vučić rekao je nakon sastanka da će Srbija uputiti stotine hiljada zaštitnih maski, rukavica i novih respiratora Republici Srpskoj. „Svi u Evropi i svetu ćemo biti u teškoj ekonomskoj situaciji, ali Srbija i srpske banke biće spremne da otkupe obveznice Republike Srpske“, poručio je Vučić. Dodik je kazao da je od Srbije Republika Srpska dobila prvu pomoć, a da je juče zatražio novi kontingent pomoći. „Da nismo imali ovde razumevanje, naš medicinski sistem bi imao probleme“, rekao je Dodik, prenele su agencije.