Foto EPA-EFE Szilard Koszticsak

Okupljeni vladari balkanskih zemalja (jedna od učesnica, bila je, recimo, nezavisna Hercegovina) raspravljali su o projektu regionalnog ujedinjenja po nazivom „Balka“, a u njegovu čast organizovan je čak i aeromiting, što je, imajući u vidu stanje tadašnje avijacije, moralo da bude ogromno tehnološko dostignuće organizatora.

Okupljanje evropskih i balkanskih lidera u Sofiji nije imalo za cilj analogno stvaranje nekih regionalnih celina, ali svakako počelo je i završeno u znaku želje za značajnim poboljšanjem odnosa šest (ili pet) zapadnobalkanskih subjekata. Većina je očekivala da će nešto određenije čuti o pitanjima proširenja EU i eventualnim datumima za ulazak novih članica, što se nije dogodilo.

Jasno je da je Unija u tome ozbiljna, jer da nije, ne bi planirala da izdvoji novih 10 milijardi evra za transportne, investicione i razvojne projekte u regionu. Ovo je prvo najavio predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, a onda je potvrđeno od strane predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj.

Pozicije evropskih lidera nisu bile ni ovoga puta ujedinjene, pa je opreznija retorika bila dominantnija nego što se očekivalo.

Dok je pred svojim parlamentarcima nemačka kancelarka Angela Merkel govorila o pitanjima „rata i mira“ na evropskim granicama povezanih sa odgovorom na pitanje da li će ili neće biti proširenja Unije, ali u Sofiji nije nastupila s tako rezolutnim ocenama o značaju proširenja Unije. Može se razumeti da je snažna retorika bila potrebnija u nemačkom Bundestagu, koji na kraju krajeva treba da se saglasi sa svakim proširenjem Unije, a da je okruženje Unije ipak drugačije i da, u suštini, ovo nije bila prava prilika kada je trebalo da se govori o proširenju EU. O tome će se razgovarati na junskom Samitu EU u Briselu, kada će se odlučiti hoće li Makedonija i Albanija početi pristupne pregovore. Ona je takođe precizirala da je potrebno prvo da se ispune uslove, pre novog propitivanja, što je ono što je rekao na svojoj konferenciji francuski predsednik Emanuel Makron. I on je, poput nemačke kancelarke, ublažio svoju raniju, naglašeno uzdržanu retoriku, na ulasku na kapije samita.

„Naša pozicija je da je potrebno da „ukotvimo“ Zapadni Balkan u Evropu, da mu damo evropsku perspektivu tim zemljama i još nešto više – da nagrađujemo napore onih koji najbrže napreduju – poput Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije“, rekao je francuski predsednik.

Bugarska je, ne samo zbog pohvala Angele Merkel Bojku Borisovu, doista napravila dobar potez. Samit koji je organizovala imao je visoke pretenzije i uklopljen je u geopolitičku retoriku, pa će i u tome ojačati bugarsko samopouzdanje unutar EU. Već u julu Sofija će biti domaćin samitu Kina – Centralna i istočna Evropa, koji će neosporno dodati novu dimenziju položaju Bugarske na „novom putu svile“.

Rusija, takođe, pažljivo je pratila bugarsko predsedavanje i imala je svoje, doduše skromne, projekte kojim se uključila u bugarsko predsedavanje Uniji. Tako će Bugarska dobiti u nasleđe vredan spoljnopolitički kapital, za koji na početku predsedavanja nije bilo izvesno da će biti zabeleženo po bilo čemu izuzetnom. Ako je strah od „stranih uticaja“ naveo Evropsku uniju da podigne balkansko pitanje visoko na svom programu, premijerka Srbije, Ana Brnabić, uverljivo je otklonila te strahove, bar što se ekonomskih odnosa Srbije tiče. „Naša trgovina sa Bosnom i Hercegovinom je veća nego sa Rusijom, Kinom i SAD zajedno uzevši“, rekla je Ana Brnabić na Bečkom ekonomskom forumu.

Za odnos prema Balkanu imaće uticaja i opštiji problemi s kojima će se suočiti EU na globalnom planu. U prvom planu su američke carine za evropski čelik i aluminijum, a uz to, nova mogućnost da se evropske kompanije nađu na udaru američkih sankcija zbog poslova sa Iranom i naročito nemačkih kompanija koje rade na projektu „Severni tok 2“ s ruskim kompanijama. Dalje zaoštravanje u odnosima sa SAD neće, po svemu sudeći, podstaći želje članica EU za novim društvom.

Nemačka kancelarka najavila je da odmah posle ovog samita ide na sastanak s ruskim predsednikom Putinom. Ona je odbacila da je ova poseta povezana sa sve većim pritiskom pod kojim se nalaze nemačke kompanije. Ona je rekla da se s vremena na vreme sastaje s ruskim predsednikom, a da će ovog puta biti govora o Iranu, Siriji i Ukrajini.

Ali, u samome regionu ostaju pitanja koja stoje pred integracijom regiona u EU. Najteže od njih svakako je pitanje Kosova. Španija je kao članica EU odbila da se pojavi na događaju na kom se pojavljuje Kosovo, a nije potpisala ni Deklaraciju skupa. Posredno, nemačka kancelarka je odnos prema ovom pitanju definisala izjavom da EU ne želi da unosi granične probleme svojih članica kao što je to učinila u slučaju Hrvatske i Slovenije, koje do danas nisu rešile sporna pitanja. Nesumnjivo je da će se ovo pravilo primeniti i na Kosovo i Srbiju, kada se postavi pitanje njihovog članstva u EU.

Ova i druga balkanska pitanja biće značajna i u dva naredna predsedavanja EU, austrijskom i rumunskom. Retka je prilika da balkanske teme zbog miroljubivih i razvojnih pitanja budu u vrhu evropskih rasprava skoro godinu i po dana. Novih 12 meseci svakako su velika šansa za oblikovanje i preciziranje preostalih evropskih nedoumica o Zapadnom Balkanu i da se osmisle rešenja, koja se trenutno ne pojavljuju na vidiku.