Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Nezvanično se među opozicionim liderima može čuti da su uvereni da će vlast, odnosno predsednik države Aleksandar Vučić, u nekoj meri izaći u susret njihovim zahtevima. Kako nam je rečeno, ne očekuje se da to bude odmah, jer bi to bilo prebrzo i pred stranačkom vojskom bi pokazao slabost ako bi sada popustio.

Očekuje se da se to dogodi u poslednjem momentu, odnosno posle jeseni, jer bi od tada krenuo da teče rok od šest meseci u kojem opozicija traži da mediji budu „oslobođeni“, što bi stvorilo okolnosti da opozicija učestvuje na lokalnim i parlamentarnim izborima, na koje neće izaći ako vlast ne ispuni zahteve. U opozicionim krugovima se procenjuje i da Vučiću nikako ne odgovara bojkot opozicije, te će učiniti napor da je na to nekako natera.

Međutim, da li će ustupci vlasti biti dovoljni, ostaje da se vidi, a do tada opozicioni lideri, prema našim saznanjima, i te kako razmišljaju o narednim izborima.

Programski direktor Cesida Bojan Klačar kaže da opozicija dobija relativno regularnu izbornu trku jer je teško očekivati da u Srbiji uslovi uvek i u potpunosti budu regularni i to se nije dešavalo.

– Ti relativno regularni uslovi bi opoziciji omogućili da sa iste startne pozicije krenu u trku od 45 ili 60 dana koliko bi trajala kampanja. Iz toga bi usledile sasvim sigurno veće šanse za bolji izborni rezultat, s obzirom na to da je loš izborni rezultat opozicije bio posledica loših izbornih uslova i izostanak reakcije institucija na kršenje pravila – navodi Klačar.

Kako dodaje, nije siguran da bi ispunjavanje uslova opozicije dovelo do pobede, čak ni u sasvim regularnim uslovima.

– Čini se da su previše optimistični, ili bar tako deluje s obzirom na poruke koje šalju, da bi ispunjavanjem njihovih uslova došli do pobede. Nema brze i lake pobede, jer je SNS jaka i ozbiljna stranka i za opoziciju neće biti lako da to promeni, jer promene ne dolaze preko noći – kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, za pobedu je potrebna kombinacija više faktora.

– Najpre duže vreme treba povlačiti prave poteze, zatim dugotrajno osnažiti i stabilizovati finansije. Treće, iskoristiti svaku grešku koju vlast napravi, a na kraju imati ljude koji mogu da iznesi politiku, odnosno one u koje građani mogu imati poverenja. Situacija je takva da opozicija ima balast jer su to uglavnom ljudi koji su ranije bili na vlasti, što nije bio slučaj sa opozicijom iz 90-ih ili sa SNS dok nije bio na vlasti – zaključuje Klačar.

Politikolog Filip Balunović objašnjava da su slobodni izbori kao slobodno tržište i da oni zapravo ne postoje, odnosno nikad nisu do kraja slobodni.

– Ko može da uspostavi potpuno nezavisne medije, jednake šanse, prvenstvo argumentima a ne emotivnim ucenama, manipulacijama i zastrašivanjima. SNS u ovom momentu ima najbolju infrastrukturu i najviše ljudi koji direktno ili indirektno zavise od njih. Ostali mogu da probaju da odigraju na entuzijazam oko neke ideje. Ali je problem što ideje nema. Tako da možemo reći da bi najmanje neslobodni izbori možda pogurali opoziciju za pet, pa možda i deset odsto, ali ih ne bi lišili praznine kojom zrače – navodi Balunović.

Kako dodaje, on je s jednim narodnim poslanikom govorio o neophodnosti da se adresiraju goruće teme od katastrofalnog stanja u zdravstvu do tužne slike obrazovnog sistema, socijalne zaštite, pitanja suvisle regionalne politike i slično.

– Oni svi misle da to nisu pogodne teme za mobilizaciju. Ali sve ostale teme možda mogu na kraći rok da mobilišu više i brže, ali ljudi ubrzo shvate da su teme poput debate između opozicije i vlasti i slobodnih izbora tu samo da bi izvele ljude na ulicu a ne da bi im rešile probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Zbog toga mislim da je, kako smo pisali kolega Ivica Mladenović i ja nedavno u Le monde diplomatique, Vučić siguran na vlasti još najmanje dva mandata – ukazuje on.

Povezani tekstovi