Stefanović proglasio državnom tajnom prisluškivanje telefona 1Foto: Strahinja Ristić

Kako piše u rešenju koje je UKP poslala Veselinoviću i Radovanovićevoj, a u koji je Danas imao uvid, odbijaju se zahtevi aktivista Inicijative da, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ostvare pravo uvida u dokumente u vezi sa obradom podataka o njima. Dvoje aktivista je zatražilo od MUP podatke o prikupljenim informacijama nadzora nad njihovim mobilnim telefonima od 1. maja 2014. do septembra 2016. godine.

U obrazloženju ovakve odluke, koju je potpisao policijski službenik Nikola Begović, piše da bi se otkrivanjem tih podataka otkrila, kako piše – državna tajna ili strogo poverljive informacije. U MUP se pozivaju na Odluku o određivanju tajnih podataka tog Ministarstva iz 2014. godine kojom su označeni stepeni tajnosti – državna tajna i strogo poverljivo, Zakona o državnoj upravi, kao i na Uredbu o bližim kriterijumima za određivanja stepena tajnosti i strogo poverljivo.

Na osnovu svih tih zakonskih akata, Ministarstvo unutrašnjih poslova je zaključilo, kako piše u dokumentu u koji je Danas imao uvid – da se ne mogu ispuniti zahtevi Veselinovića i Radovanovićeve. To praktično znači da je nadzor policije nad njima, u koji spada prisluškivanje njihovih telefona, proglašeno državnom tajnom ili strogo poverljivom informacijom.

U obrazloženju ove odluke dalje se navodi član 9, stav 2, tačka 4, Zakona o tajnosti podataka, u kojem zapravo piše da „rukovodilac organa vlasti“ ima pravo da određene podatke proglasi državnom tajnom, što je u ovom slučaju – ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Ovlašćena lica za proglašavanje određenih informacija državnom tajnom ili strogo poverljivim podacima su između ostalih i predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike, predsednik Vlade. „Pri određivanju tajnosti podatka, ovlašćeno lice procenjuje moguću štetu po interes Republike Srbije“, piše u Zakonu o tajnosti podataka.

Kao razlog za proglašavanje policijskog nadzora nad Dobricom Veselinovićem i Ksenijom Radovanović državnom tajnom, MUP se, takođe, poziva na član 5 Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“. Tim članom se u stvari daje mogućnost nadležnom organu ili licu da uskrati pravo na uvid u policijski nadzor zbog „moguće štete po interes Republike Srbije“.

U Uredbi se preciziraju razlozi zbog kojih tajni podaci mogu biti proglašeni državnom tajnom i strogo poverljivim, a razlika je u tome što bi odavanje državne tajne moglo da nanese veću štetu državi od odavanja strogo poverljivih podataka. Tu su navedene opasnosti poput ugrožavanja teritorijalnog integriteta i suverenosti Srbije, ustavnog poretka i demokratskih principa, ugrožavanja nacionalne i javne bezbednosti, odbrane ili aktivnosti bezbednosnih i obaveštajnih službi, ugrožavanje međunarodnog položaja Republike Srbije…

Takođe, u Zakonu o tajnosti podataka piše, između ostalog, da se njime uređuje zaštita tajnih podataka koji su „od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Republike Srbije“. U Zakonu piše i da je podatak od interesa za Republiku Srbiju – svaki podatak ili dokument „kojim raspolaže organ javne vlasti, a koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove“.

Inače, Dobrica Veselinović i Ksenija Radovanović su, pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, 2. septembra 2016. godine, tražili od MUP podatke o nadzoru policije kojima su izloženi, odnosno odgovore na pitanja da li im policija prisluškuje telefone.

U rešenjima koja su im sa identičnim sadržajem zasebno poslata, Veselinoviću i Radovanovićevoj se, kao „pouka o pravnom leku“, preporučuje da protiv ove odluke mogu da podnesu žalbu u roku od 15 dana, neposredno Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti.

Iz svega navedenog sledi zaključak da su predstavnici aktuelne vlasti proglasili aktiviste Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ pretnjom po bezbednost zemlje. Reč je o aktivistima čiji je jedan od osnovnih ciljeva otkrivanje istine u vezi sa rušenjem objekata u Savamali, kada su neidentifikovane osobe pod fantomkama srušile nekoliko kuća u Hercegovačkoj ulici u Beogradu, dok se policija nije odazivala na pozive građana.

Neposredno nakon tog događaja, premijer Srbije je kao krivce za „fantomsko rušenje“ okrivio vrh gradske vlasti, da bi kasnije relativizovao ceo slučaj, kritikujući javnost koja je tražila odgovor na pitanje zbog čega još nije otkriveno ko je odgovoran za taj događaj. Takođe, zahtev Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ je da vlast učini potpuno transparentnim ugovore o izgradnji „Beograda na vodi“ sa jasnim kritičkim osvrtom na takav urbanistički plan, koji je, osim Inicijative, naišao na snažno neodobravanje stručne javnosti, izuzete iz bilo kakve javne rasprave prilikom planiranja izgradnje takvog projekta.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.