Sto dana demonstracija: Protesti kanališu nezadovoljstvo građana

Prve demonstracije, čiji je neposredan povodom bio prebijanje Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije, tokom njegove posete Kruševcu, dogodile su upravo u tom gradu, 30. novembra prošle godine. Nedelju dana kasnije, preciznije na današnji dan, pre tačno tri meseca, 8. decembra, nekoliko desetina hiljada građana okupilo se i u Beogradu, pod istim sloganom.

Komentar predsednika Srbije Aleksandar Vučića – I da vas je pet miliona, nijedan zahtev neću da vam ispunim, pobedite me na izborima! – ubrzo je promenio ime pobune protiv njegovog režima u „Jedan od pet miliona“. Od tada se u glavnom gradu svake subote održavaju protesti, koji su se postepeno proširili na sedamdesetak gradova širom Srbije.

– Bilo koja autoritarna vlast nužno izaziva proteste svojim postupcima. Ona, po pravilu, suspenduje pravni poredak, pa se vlast seli s čovekom koji ima neformalnu moć, a bez obzira na institucije. U slučaju autoritarnog režima Aleksandra Vučića, on je bio najmoćniji i kao potpredsednik vlade, i kao predsednik vlade, i sad je kao predsednik države, iako je drugopomenuta ustanova sedište najveće vlasti na osnovu Ustava Srbije. Specifičnost ovog autoritarnog režima jeste u njegovoj uskoj isprepletenosti s mafijom, pa se izgubila veza između države i mafije. Drugim rečima, mafija je zarobila našu republiku, pa ne znamo kakva je uloga neformalnih centara moći (trgovci drogom koji vode navijačke grupe, brat Aleksandra Vučića, Milan Radoičić sa Kosova, ministar zdravstva…) – komentariše za Danas Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Podršku protestima dali su brojni profesori Univerziteta u Beogradu, a okupio je na jednom mestu i krajnju desnicu i levicu, kao i one koji se ne opredeljuju po ovakvom ključu, odnosno različite lokalne inicijative i organizacije.

Opšti utisak da su se građanima „zgadili“ politički lideri iz prethodnih režima, izveo je na binu javne ličnosti koji nisu formalno u strankama, iako Dragan Đilas, Boško Obradović i Vuk Jeremić, odnosno njihov Savez za Srbiju, isto tako neformalno stoji iza građanskih protesta. Kako vreme odmiče, to sklanjanje iz javnih ličnosti sve je slabije, a trojica lidera, zajedno sa novim predsednikom Pokreta slobodnih građana Sergejom Trifunovićem, sve više preuzimaju demonstracije.

– Nezadovoljstvo građana je ogromno i dobro je da ga protesti kanališu ka zahtevima za fer izborne uslove, slobodne medije i protiv nasilja. I zaista, to su tri pitanja na kojima je neophodna saradnja svih političkih aktera kako bismo napravili prvi korak ka demokratizaciji zemlje i ka poboljšanju uslova života i rada građana. Bojim se da bi odustajanje od građanskog karaktera okupljanja, uz sve otvorenije nametanje Saveza za Srbiju, vodilo ili ka osipanju ili ka potpunom obustavljanju protesta – komentariše za Danas Radomir Lazović iz Ne da(vi)mo Beograd.

On ističe da građani nisu na ulici zbog organizatora već iz muke, a političke partije sve vreme pokušavaju da iz toga izvuku korist istiskujući iz organizacije autentične građanske grupe i građane.

– Dodatni rizik je svakako skretanje u desno i nacionalizam, vraćanje u nazad, u prošlost koja nas je skupo koštala. Ako jedan od pet miliona nisu svi naši građani, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili seksualnu pripadnost, onda nam takva sloboda ni ne treba. Niko nije slobodan dok svi nismo slobodni – zaključuje Lazović.

Prema rečima psihologa Žarka Koraća i samostalnog poslanika u Skupštini Srbije, na listi LDP, ?protesti su izrazili veliko nezadovoljstvo dela građana Srbije stanjem demokratskih sloboda i kontrolom medija.

– Uprkos očekivanjima vlasti oni nisu stali i proširili su se na mnoge gradove u Srbiji. Ali vlast vrlo agresivno ignoriše potrebu da se o tim zahtevima razgovara. Ona čak obećava da nikada neće razgovarati sa opozicijom o tome. Taj autizam vlasti je osnovni problem. To samo političku krizu u zemlji produbljuje i to nikakvi vanredni izbori neće razrešiti – zaključuje Korać za Danas.