Foto: Fonet/Božidar Petrović

Boris Tadić, lider SDS, kaže za Danas da otvoreno i javno govori da SDS odavno razgovara sa svima i da ulaže maksimalne napore da se ujedini srodna opozicija, jer smatra, kako kaže, da je to najbolje rešenje. Dokle se stiglo u pregovorima sa SDS nije želeo da nam otkrije ni Dragan Đilas, jedan od osnivača Saveza za Srbiju, jer kako kaže, ne želi medijima da otkriva sa kime pregovara.

„Kako sa Đilasom, tako i sa drugim predstavnicima opozicije, naravno razgovaramo sve vreme, tražeći najbolje moguće rešenje u okolnostima koje ne zavise samo od SDS“, pojasnio je juče za naš list lider SDS. Tadić je u nedavnom u razgovoru za Danas rekao da je i SDS mogla da napravi svoj blok, ali bi na kraju imali više kolona i ujedinitelja nego stranaka. On je pre mesec i po dana rekao i da neće ulaziti u blok u kome su Dveri i Demokratska stranka Srbije, čiji lider Miloš Jovanović je potvrdio da su u toku pregovori o ulasku u Savez za Srbiju.

Danas nezvanično u Savezu za Srbiju saznaje da ulazak Tadića i SDS u koaliciju još nije postao zvaničan dnevni red, ali da se ipak uveliko pregovara. „Doduše postoje direktni kontakti između Đilasa i Tadića, ali najveći deo pregovora odvija se preko posrednika. Nema prepreka za ulazak SDS u Savez i ako sve bude redu tokom jeseni i Tadićeva stranka će postati deo koalicije. Za sada je prioritet i na dnevnom redu ulazak DSS u Savez“, kaže sagovornik Danasa iz SZS.

Miloš Jovanović, predsednik DSS, za naš list ističe da će se sve znati nakon sednice Glavnog odbora stranke koja će biti održana krajem septembra ili početkom oktobra.

Nove okolnosti

Bojan Klačar, direktor CESID-a, smatra da je prošlost važna u politici kao i prethodna saradnja, ali da nove okolnosti menjaju u prošlosti definisane obrasce ponašanja.

„To znači da se pregovori danas vode u situaciji u kojoj opozicija nema puno manevarskog prostora, a posebno SDS koji se našao van oba bloka i sa minimalnim je šansama da pređe cenzus. Na drugoj strani i Đilasu je važno da pridobije Tadića kako bi se smanjilo rasipanje glasova, a i zbog njegove političke težine“, zaključuje Klačar.