Trifunović: Ako prilika stvara lopova, vanredno stanje stvara diktatora

„Srećom, ogolio je i sjajne ljude koji uglavnom nemaju pažnju javnosti i koji zaslužuju i nakon pandemije da budu u prvom planu. Tu pre svega mislim na zdravstvene radnike“, dodaje Trifunović.

* Politikolozi upozoravaju na opasnost da autoritarni lideri mogu iskoristiti situaciju sa virusom da još više učvrste vlast. Kako se protiv toga boriti tokom vanrednog stanja, kada provladini mediji svaku kritiku ili predlog opozicije poistovećuju sa izdajom?

– Ako prilika stvara lopova, čini se i da vanredno stanje stvara diktatora. Očigledno je da Vučić gotovo orgazmično uživa kad priča o ratu, smrti, dugim cevima, blokadama, neprijateljima, čudima… on veruje da sada živi ostvarenje svojih snova. Međutim, da bi ih zaista ostvario, nedostaje mu još jedan „detalj“ koji ne zavisi od njega – naša sloboda. Tu se on zajebao ako misli da će karantin, zatvaranje u kuće, pa čak i u zatvore od nas da učine manje slobodne ljude. Eto, zatvorili su Anu Lalić i Jovanu Popović, ali opet nisi ubili slobodu u nama već isprovocirali reakciju. Dok mi sedimo u kućama, razni Vučićevići, Mitrovići, Brnabići, Vulini, Sarape mile po ulicama, ali opet nisu slobodniji od nas. Opet moraju da mu se ulizuju, da ga zovu šefe, care, legendo, vrhovni komandante… Da se vratim na pitanje, mogu da probaju da ukinu slobodu, ali to im nećemo dati. Nikada.

* Da li ste u Pokretu slobodnih građana razgovarali o strategiji političke borbe „dan posle“ vanrednog stanja? Postoji li mogućnost da se preispita odluka da bojkotujete izbore?

– U Pokretu slobodnih građana je sve podložno preispitivanju, osim slobode. Vidim da se Vučiću žuri da održi izbore, svestan da ako dočeka jesen bez novog mandata, može da se nađe u gadnoj poziciji. Mi ćemo pratiti situaciju koja se značajno menja, emocija kod ljudi je pojačana, veća su i očekivanja koja ne smemo da izneverimo. Razgovaraćemo i na temu bojkota, ali prvo u Pokretu, onda sa kolegama iz opozicije, pa će i javnost biti obaveštena.

* Kako nazivate oblik vladavine u kome predsednica vlade predsednika republike oslovljava sa „šefe“, na evropskom tlu, u 21. veku?

– Stokholmski sindrom.

* Postoji li mera koju je vlast uvela tokom vanrednog stanja za koju ste pomislili „ok, ovo su dobro uradili“?

– Sigurno da postoji, ali nemam nameru da se oduševljavam normalnim stvarima. Nismo mi prva zemlja u koju je došao virus, mogli smo da učimo od drugih. Doduše, ne znam od koga su naučili da se korona ubija rakijom i da žene mogu u šoping u Milano. Da se vratim na pitanje, ima i normalnih mera, ali to im je posao. Ni meni niko ne aplaudira zato što ne zaboravljam tekst u toku predstave.

* Da li je vanredno stanje u ljudima akumuliralo volju za snažniju političku borbu kada se situacija normalizuje, ili će biti potrebno vreme da se želja za delovanjem povrati?

– Olako smo verovali da se sloboda podrazumeva i da ono za šta smo se izborili više ne može da se oduzme. Ova kriza nam je pokazala da sve može biti na udaru, ali smo imali priliku da ponovo uvidimo vrednost slobode. I verujem da će se kod ljudi povratiti želja da se bore za odbranu slobode.

* Odluku o ukidanju vanrednog stanja doneće marketinška agencija koja brine o rejtingu Aleksandra Vučića, poručio je za naš list predsednik DS Zoran Lutovac. Da li ste saglasni sa njegovom ocenom?

– Slažem se, nažalost. Samo što Vučić ne zna da će ti isti koji ga tako savetuju sutra prvi podviti rep i otići čim brojke krenu nadole. Ali to je već njegov problem.

* Kada bi od vas tražili da ponašanje Aleksandra Vučića tokom vanrednog stanja opišete nazivom filma, koji bi to film bio?

– Parazit.

* Kako provodite vreme tokom zabrane kretanja? Nedavno ste za pratioce na mrežama „strimovali“ gitarski koncert iz stana. Privodite li kraju pisanje vaše knjige?

– Čitam, pišem, učim da kuvam, pričam sa dragim ljudima. Rešavam viševekovnu netrpeljivost između pasa i mačaka i trudim se da olakšam period adaptacije našem novom stanaru, vučjaku Miletu. Rajko, a pogotovo gospođa Macanković (moje dve mačke) još uvek su rezervisani, ali verujem da će se ponašati u skladu sa našom tradicijom dobrih domaćina. Što se tiče knjige, inspiracije imam napretek tako da očekujem da uskoro bude završena.

* Šta vam najviše nedostaje iz „normalnog“ života?

– Nisam tip koji kuka za stvarima koje mu nedostaju, tako da ne razmišljam previše o tome već se snalazim u datim okolnostima. Takav sam celog života, još od kad sam kao klinac došao u Beograd da upišem glumu, pa spavao na klupi neko vreme. Bitnije mi je bilo da ispunim to što sam želeo nego gde ću spavati. Tako i sada, proći će i biće bolje. Samo da ostanemo zdravi i normalni.