Usklađenost Zapadnog Balkana sa spoljnom politikom EU nije glavni prioritet Brisela 1Foto: EPA/ JULIEN WARNAND

Usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i postotak konkretne saglasnosti sa deklaracijama Visokog predstavnika i odlukama Saveta EU varira od 53 odsto – koliko iznosi u Srbiji, preko 67 odsto u slučaju Bosne i Hercegovine, 86 odsto Severne Makedonije, do potpune usklađenosti u slučaju Albanije i Crne Gore, pokazuje analiza te nezavisne fondacije, bliske Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD).

U tekstu se konstatuje da je spoljna politika jedan od prerogativa države i jedan od simbola nacionalne politike, te je zato praćenje usklađenosti kandidata za članstvo u EU sa spoljnom politikom EU jedan od jasnih pokazatelja postojanja stvarne volje i spremnosti za integraciju u EU, pogotovo u vezi s pitanjima od najvišeg nacionalnog značaja.

Eventualna neusklađenost, piše u studiji, jasno razotkriva stvarne pozicije i odnose moći i redosled spoljnopolitičkih prioriteta.

„Naravno, neslaganje s pozicijama EU događa se jednako i članicama i državama-kandidatkinjama za članstvo, ali je priroda procesa priključenja i neravnoteža u odnosima u tom procesu takva da se od država koje teže članstvu traži i očekuje više i u političkom, i u simboličkom, ali i u praktičnom smislu“, piše u analizi.

U studiji se naglašava da je svih šest zemalja Zapadnog Balkana među svoje spoljnopolitičke prioritete stavilo dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, da su sve vrlo aktivno uključene u niz regionalnih organizacija i inicijativa, i da su odnosi u tom regionu, u velikoj meri i pod uticajem EU, daleko bolji nego ranije, iako su i dalje opterećeni otvorenim pitanjima i povremenim tenzijama.

O Srbiji se navodi da je podržala Globalnu strategiju EU, ali da je 2019. godine ostvarena usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom bila svega 53 odsto.

„Pored toga što je procenat usklađenosti (Srbije) najniži u regionu, posebno je indikativan trend opadanja te usklađenosti. U 2013. godini, na primer, ostvareno je 89 odsto usklađenosti, a u 2018. godini 52 odsto“, navodi se u analizi FES.

Kao glavni razlog tog pada se pominje neslaganje Srbije s odlukama i restriktivnim merama EU koje su se odnosile na Rusiju i Venecuelu, uprkos tome što je u Srbiji još 2016. godine donet Zakon o restriktivnim merama i sprovođenju međunarodnih sankcija.

Autori analize navode da Srbija iz principijelnih razloga podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali se, svejedno, ne pridružuje merama protiv Rusije, a i iza neslaganja  Beograda sa odlukama i merama EU prema Venecueli takođe stoji Rusija, čijim stavovima  vlasti Srbije ne žele da se suprotstave ni na širem međunarodnom planu.

U analizi se ukazuje i na politiku vojne neutralnosti Srbije, koja ipak nije prepreka za njenu aktivnu saradnju sa NATO, ali i da Srbija jedina u regionu nije potpisala Sporazum o imunitetu američkih državljana pred Međunarodnim krivičnim sudom, pošto se slaže sa stavom EU u pogledu integriteta Rimskog statuta kojim je uspostavljen stalni krivični sud i s vodećim principima EU oko sporazuma o identitetu.

„Iako opredeljenost za evroatlantske, to jest NATO integracije nije bila tema ove analize, moguće je neposredno zaključiti da su vojna neutralnost i spremnost na saradnju s drugim bezbednosnim akterima, poput Rusije, Belorusije ili Organizacije za kolektivnu bezbednost kojom takođe dominira Rusija, faktor spoljnopolitičkih neslaganja i tenzija u relacijama s EU“, piše FES.

U analizi se konstatuje da Srbija podržava mere i dokumente EU u oblasti prevencije sukoba, učestvuje u nekim aranžmanima za kontrolu izvoza oružja i instrumenata za neširenje oružja, i da učestvuje u pojedinim projektima i operacijama u sklopu zajedničke evropske odbrambene politike, kao i u mriovnim misijama UN.

Poslednjih je godina, piše u analizi, Srbija intenzivirala saradnju i sa Kinom i Turskom, i posebno je upozorena da bilateralni sporazumi koje je potpisala s Kinom treba da budu u skladu ss standardima Evropske Unije, „pogotovo kad se radi o državnoj pomoći, javnim nabavkama, železničkoj sigurnosti i interoperabilnosti“.

Pa ipak, „komparativna analiza ukazuje na to da stepen usklađenosti ne zavisi od stepena približavanja EU članstvu – što je najočiglednije na primeru Srbije, čija je usklađenost i procentualno i suštinski najmanja, a svejedno se, zajedno s Crnom Gorom, smatra predvodnicom procesa u regionu“.

Ocenjuje se da to pokazuje da i sama EU „drugačije vrednuje i raspoređuje političke prioritete u procesu približavanja, u zavisnosti od države o kojoj se radi i njenog specifičnog konteksta, te da je u ovom trenutku za EU spoljnopolitička usklađenost više indikator nego vrhunski prioritet u odnosu s državama Zapadnog Balkana“.

„Iako spoljnopolitička usklađenost Srbije s Evropskom unijom ima tendenciju opadanja, EU je svojim tretmanom Srbije dala do znanja da su vladavina prava i normalizacija odnosa s Kosovom, koja se i odvija pod okriljem EU, oblasti koje diktiraju tempo približavanja članstvu“, ocenjuje FES.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.