Foto: EPA ROBERT VANDEN BRUGGE

Godine 2019. su izbori za Evropski parlament i plašim se da bi naredni saziv Evropske komisije mogao da izbegne da reši pitanje Kosova, jer prethodni saziv to nije učinio. Tajming za donošenje odluke jeste, dakle, od suštinske važnosti, kaže u razgovoru za Danas Volfgang Petrič, bivši specijalni izaslanik EU za Kosovo i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, upitan šta bi zamrznuti konflikt značio za Beograd i Prištinu.

* U nedavnim izjavama za Blic pomenuli ste „administrativnu kozmetičku korekciju“ kao moguće rešenje za Kosovo i objasnili ste da bi to „uticalo na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice“. U međuvremenu, nemačka kancelarka Angela Merkel je ponovila da se snažno protivi promeni granica na Balkanu. Šta mislite o njenoj poruci?

– Bez sumnje, reč nemačke kancelarke „ima težinu“ i ja poštujem njeno mišljenje. Ipak, imajući u vidu aktuelni komplikovani dijalog između Beograda i Prištine ja sam sada ubeđen da treba da slušamo pažljivije političke donosioce odluka u tim dvema prestonicama. Još dok sam bio visoki predstavnik u Bosni, zalagao sam se za proces samoodgovornosti. Tek nedavno se pokazalo da to može da „štima“ u Makedoniji, gde je premijer Zaev doneo veoma hrabru – i veoma kontroverznu odluku o imenu države. Grčkoj i Makedoniji je trebalo 26 godina da reše ovaj istorijski konflikt – nadam se da će to biti efikasno. Sada nam je preostao poslednji istorijski konflikt, onaj između Srba i Albanaca i ja tu vidim kako se otvara šansa – možda poslednja u mnogim godinama koje dolaze. Potpuno sam svestan da „administrativne korekcije“ granica imaju potencijalne mane ukoliko se ne sprovode pažljivo u tesnoj saradnji sa UN, EU i OEBS-om. U svetlu predstojećeg referenduma u Makedoniji i, moguće, bliske odluke u procesu dijaloga Beograd – Priština, predlažem da se pripremi obavezujući dokument kako bi se stavila tačka na sve buduće granične sporove, uključujući pitanje Bosne. Kao što znamo, i dalje postoji nekoliko manjih razmirica između zemalja naslednica bivše Jugoslavije koje treba rešiti. Čak i države članice EU, Hrvatska i Slovenija, imaju svoje „jadransko pitanje“. Stoga, bila bi to odlična prilika da se zatvore sva ova otvorena pitanja i okončaju sve revizionističke fantazije. Zašto? Jer se geopolitička situacija na Balkanu brzo menja, i to ne u korist evropskog Balkana. Uspon Kine, koji je dobrodošao u ekonomskom smislu, izaziva veliku zabrinutost Brisela, kao i aktivnosti drugih aktera izvan EU, poput Turske, zalivskih zemalja i, naravno, Rusije. Ponoviću – svi oni su dobrodošli da doprinesu ekonomskom razvoju, ali sve države regiona žele da postanu više evropske i, na kraju, članice Evropske unije. Stoga, potrebno je da evropska pravila i regulative budu u potpunosti primenjeni. Hajde, dakle, da pitamo ljude, uključujući one u potencijalno pogođenim delovima Srbije i Kosova, i zatim da donesemo odluku koja će biti u skladu sa demokratskim, multietničkim i međunarodno prihvaćenim principima.

* Da li ste pratili nedavne izjave Vučića i Tačija u vezi sa narednom fazom briselskog dijaloga?

– Nisam u ličnom kontaktu sa njima, ali sam čitao neke od njegovih izjava. Smatram da će septembarski sastanak u Briselu biti ključan. Hajde da podržimo hrabre političke odluke, u korist naroda kojih se to tiče.

* Očekujete li da Vučić i Tači postignu sporazum u skorije vreme?

– Ne znam, ali se iskreno nadam i moja lična inicijativa treba da pomogne da bude doneta ispravna odluka.

* Mislite li da postoji šansa da konačno rešenje kosovskog pitanja bude pronađeno na međunarodnoj konferenciji, takozvanom „Dejtonu dva“?

– Kao što sam naveo u jednom od prethodnih odgovora, mogu da zamislim format nalik Dejtonu, i zalažem se da se u to uključi i Rusija, kako bi se jednom za svagda raščistila sva postjugoslovenska situacija, i kako bismo se u potpunosti fokusirali na vitalna politička i ekonomska pitanja i na budućnost EU, koja uključuje zemlje Zapadnog Balkana kao ravnopravne partnere.

* Smatrate li da bi bilo moguće da Tači, Vučič i Mogerini budu nominovani za Nobelovu nagradu za mir, ako sporazum o Kosovu bude postignut?

– Ako ne za Nobelovu nagradu za mir, onda, možda, za Karlovu nagradu, koju svake godine dodeljuje grad Ahen državnicima i državnicama koje su pomogle da se unapredi stanje u Evropi.

Dodik već u kampanji

* Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u BiH i retoriku Milorada Dodika, koji pokušava da povuče paralele između situacije u Republici Srpskoj i na Kosovu?

– Moji prijatelji u Banjaluci mi kažu da je gospodin Dodik već započeo izbornu kampanju i da zloupotrebljava svaku temu koja mu je dostupna. Nema u tome nikakvog političkog morala. Političar Dodik je savršen primer značaja demokratske promene. Većina političke elite u Bosni je prisutna suviše dugo i neki žive od korumpiranih praksi. Nadam se da će oktobarski izbori uneti nešto „sveže krvi“ u bosansku politiku, kako bi se političari pozabavili prevazilaženjem katastrofalne ekonomske situacije u RS, za šta političar koji je tu najduže na vlasti – gospodin Dodik – snosi veliku odgovornost.

Potrebno ohrabriti Rusiju

* Kako gledate na aktuelni ruski uticaj na Balkanu, uključujući Srbiju?

– Kao što sam već rekao, u slobodnom svetu svaka država je dobrodošla da učestvuje u sferama ekonomije, investicija, kulture/religije, sve dok igra po evropskim pravilima. Potrebno je ohrabriti Moskvu da ponovo postane konstruktivan partner Balkana i Evrope uopšte.