Foto: EPA Michael Reynolds

Sve drugo – takse, zajednica srpskih opština, sever Kosova, američkoj administraciji je manje važno, kažu za Danas predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući jučerašnje saopštenje Bele kuće u kojem se pozivaju Beograd i Priština da „ostave po strani ekstremističku retoriku i da rade na sporazumu koji se fokusira na uzajamno priznanje“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je reagujući na to saopštenje kazao da „u prethodnih pet godina nije dao nijednu ekstremističku izjavu i da ga paušalni komentari ne zanimaju“. Kako je preneo RTS, Vučić je juče obilazeći poplavljena područja u Srbiji izjavio da bi „voleo da mu iz Bele kuće kažu koja je to srpska izjava bila ekstremistička“.

Diplomate ističu da „Zapad i dalje računa na kooperativnost“ predsednika Srbije. Kako objašnjavaju, „postoji gledište u zapadnim državama, uključujući Ameriku, da Vučić priprema teren za sporazum sa Prištinom, proširuje blok podrške za budući dogovor i priprema javno mnjenje za neminovnost rešavanja kosovskog pitanja, a za to mu treba još vremena“. U tom kontekstu, precizira se da će predsednik Srbije „čekati izbore na proleće 2020. godine, jer se sve teške i nepopularne mere, po pravilu, donose u prvoj godini mandata“.

Prema tvrdnjama diplomata, Vučić je svestan da bi „rasplitanje kosovskog čvora“ u toku ove godine moglo da odnese veliki broj glasova Srpskoj naprednoj stranci, tako da je realno očekivati da se eventualno rešenje za Kosovo postigne tek krajem 2020, i to nakon izbora za predsednika SAD. „Jedna će se pesma pevati ako ponovo bude izabran Donald Tramp za predsednika, i to je povoljniji scenario za Srbiju, a sasvim druga situacija će biti ako se američke demokrate vrate na vlast“, ukazuju pojedini izvori Danasa.

Za razliku od srpskih vlasti, kosovskim Albancima se žuri da postignu dogovor sa Srbijom, i oni priželjkuju pobedu američkih demokrata, a ako se to ne desi, spekuliše se da će biti sproveden u delo plan o formiranju „velike Albanije“ – zajednice Kosova i Albanije, koji u poslednje vreme učestalo pominju politički predstavnici Prištine i Tirane. Najzad, diplomate ne isključuju ni mogućnost da se situacija oko Kosova „u potpunosti izmeni usled nekih lokalnih incidenata, naročito na severu“.

Komentarišući prekjučerašnju posetu zvaničnika Stejt departmenta Mejtua Palmera Beogradu i obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici Nacionalnog konventa o EU, održanoj kasnije istoga dana, Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, navodi za Danas da je Vučić „svestan činjenice da su svi naši lideri upravo na pitanju Kosova gubili političku karijeru i želi da politikom snažnog odbijanja priznavanja Kosova u trenutnim granicama pokuša da ubedi domaću i međunarodnu javnost da je potrebno da Srbija dobije nešto u utakmici koja je odavno izgubljena“.

– S druge strane, Vučić se protivi statusu kvo, iako je to pozicija Rusije, na čiju podršku često računa. Predsednik razume političku konstelaciju u kojoj je on neizostavni faktor u rešavanju pitanja Kosova kao nacionalista koji pokušava da bude evropejac. Istovremeno i SAD i EU znaju da, ako je postojao politički momentum za trajnije rešavanje odnosa Beograda i Prištine, da je to upravo ovaj trenutak. Glasove iz EU da se možda neće otvarati poglavlja na međuvladinoj konferenciji ovog meseca, Vučić pokušava da ugasi pretnjama o otkazivanju učešća na samitu u Parizu koji organizuju Makron i Merkel. Glavni argument su mu carine koje je Priština uvela za robu iz Srbije. Istovremeno, najavio je snažne recipročne mere, ali tek posle samita koji se možda i neće dogoditi, konstatuje naš sagovornik.

Beširi smatra da je stav SAD jasan – „SAD su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, imaju odnose na najvišem nivou i skreću pažnju Haradinaju da je dosta sa carinama“.

– Oni zaboravljaju da Haradinaj i dalje igra na domaću kartu i da mu je važnija prevlast nad Tačijem, od dogovora Beograd – Priština, koji sigurno ne može ići u prilog osumnjičenom za ratne zločine. U suštini, Vučić i Palmer su ponovili stavove koje su svima poznati, postavlja se pitanje o čemu se razgovaralo, a da nije podeljeno sa javnošću. Činjenica je da predsednik nema nameru da podeli planove o rešavanju Kosova, kako je na sednici NKEU izjavio, pre nego što budu blizu rešenja. Za sada se samo pominje razgraničenje, pojam koji nimalo nije jasan, zaključuje sagovornik Danasa.

„Udvostručiti napore“

Bela kuća je povodom 20 godina od završetka NATO bombardovanja SRJ poručila da „Priština i Beograd moraju da udvostruče napore ka sveobuhvatnom sporazumu fokusiranom na uzajamnom priznanju i da neodložno uklone prepreke koje ometaju napredak“, preneli su prištinski mediji. Kako se naglašava, „jedini put ka boljoj budućnosti jeste dijalog među susedima, koji za cilj ima normalizaciju odnosa i otvaranje puta Beogradu i Prištini ka evroatlantskoj zajednici“.

Povezani tekstovi