"Zbijanjem redova" protiv nezgodnih pitanja 1Foto: FoNet/ Zoran Mrđa; Foto: Medija centar; Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

Istovremeno sa vešću o tome da je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio amandmane na izveštaj specijalnog izvestioca EP o Srbiji, u kojima se traži rasvetljavanje afera Krušik, Jovanjica i Telekom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se može očekivati „zajednički pritisak EU i SAD“ na Srbiju povodom pitanja Kosova.

Vučić je posle sednice Predsedništva SNS u istom danu usvajanja pomenutih amandmana rekao da je pred Srbijom „težak period“ u kom će kako je ocenio, biti izložena „svim mogućim pritiscima, kampanjama i neistinama“.

„Za očekivati je koncentrisani pritisak EU i SAD na Srbiju da ispunimo zahteve oko, kako Vašington neskriveno kaže, priznanja Kosova dok će EU koristiti nešto drugačiji rečnik, ali će ići ka istom cilju“, kazao je Vučić.

Sagovornici Danasa saglasni su u tome da je Srbija sve dalje od evropskog puta i da njenog predsednika posebno uznemirava što afere u kojima se sam vrh vlasti sumnjiči za trgovinu oružjem, drogom i pokušajima ukidanja postojanja kritičkih medija, interesuju evropske poslanike.

– Najveći problem kada su evropske integracije Srbije u pitanju jeste upravo činjenica da prošle godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, što je posledica potpunog nerazumevanja toga šta je nova metodologija proširenja koju je EU usvojila i toga da se na evropskim integracijama radi vrlo malo i vrlo loše. Ovo nije problem samo za Srbiju, nego za ceo region koji ne uspeva da se snađe i da se, u čekanju rešenja iz EU, posveti sebi i rešavanju sopstvenih problema. Nikako da shvatimo da EU neće uvoziti nove probleme i sukobe kroz integraciju naših zemalja i da sami moramo da ih rešimo – ističe Balša Božović, predsedavajući Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Rešenje kosovskog pitanja u velikoj meri zavisi od Srbije, dodaje on, ali i od spremnosti nove kosovske vlade.

– O Savamali sam lično više stotina puta govorio u Skupštini, nakon čega je ona i završila u izveštaju Evropskog parlamenta. Sve afere sa naslovnica tabloida moraju se preseliti u sudove i institucije, samo tako se gradi pravna država. Srbija i ostale zemlje regiona moraju biti fokusirane na evropske integracije i reforme, pre svega na vladavinu prava, jake institcuije, demokratiju i ljudska prava, tako će ceo region postati primamljiv i za EU i za investicije koje iz nje dolaze – zaključuje Božović za Danas.

Prema rečima Filipa Davida, pisca i člana Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma, od početka nije imao dileme da treba postići dogovor oko priznanja nezavisnosti Kosova.

– Takav dogovor otvara Srbiji put ulaska u EU, doprinosi stabilizaciji stanja u ovom delu Evrope, dogovor obezbeđuje očuvanje kulturnog i duhovnog nasleđa i miran i prosperitetan život Srba na Kosovu. Odbjam da prihvatim onu vrstu tobožnjeg patriotizma koji ne prihvata nikakav dogovor, uronjen u mistiku i mitomaniju, samouništavajući ratni „patriotizam“ koji propoveda da se za Kosovo treba boriti do poslednjeg Srbina i poslednjeg Albanca. Razumljivo je da se Evropa plaši novih oružanih sukoba i da pojačava pritisak za dogovor. Sat otkucava. Nažalost, ne samo vlast, nego i dobar deo političke opozicje, kao i Srpska pravoslavna crkva protive se postizanju ključnog dogovora. Kao i više puta u prošlosti to se na kraju plaća prevelikom cenom – zaključuje Filip David.

Najave „pritisaka u vezi s Kosova“ su za Gorana Miletića, direktora za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, večiti najbolji izgovor za zbijanje redova i tzv. jedinstvo naroda. Međutim, ističe on, ovo u suštini uvek znači da se tokom „zbijanja redova“ ne smeju postavljati nezgodna pitanja niti se čuti bilo kakvi disonantni tonovi, različita mišljenja niti voditi „preterane“ javne diskusije u vezi s temama od opšteg interesa.

– Nije bitno da li su ta tema ratni zločini o kojima već više od 20 godina odlažemo da govorimo ili su to najnovije afere nastale tokom pandemije. Suština ove ideje je da će se vlast odupreti nekakvih pritiscima u ime naroda, dok građani i njihova ljudska prava u takvoj „odbrani“ moraju biti neprimetni. S druge strane, sve u vezi s Kosovom je u najvećem delu neiskrena komunikacija sa građanima koja nije zasnovana na činjenicama koje su jasne. Srbija od 1999. ne vrši nikakvu faktičku vlast na Kosovu i bez obzira na povlačenja priznanja, mnogo zemalja je priznalo Kosovo. Takođe, na Kosovu postoji faktička vlast i sistem koji je izgrađen u protekle dve decenije. Povratak na nekakvu autonomiju je nemoguć, a u interesu Srbije je dogovor sa Kosovom. Pregovore ne vode građani Srbije, već vlasti koje su izabrane od strane građana. Njihova odgovornost je da se pregovori što pre uspešno završe, ali i da se prestane sa obmanjivanjem građana kako će rezultat pregovora biti Kosovo ili deo Kosova u sastavu Srbije – zaključuje Goran Miletić.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “„Zbijanjem redova“ protiv nezgodnih pitanja”

  1. Danas je sigurno položio neki važan ispit u njegovoj školi i dobio desetku! Eto još jednog fakulteta gde će biti najbolji student u istoriji!

  2. Svako normalan shvata da je Kosovo izgubljeno, ali bi trebali takođe da shvatimo da to ne smemo priznati, mislim napismeno. Merimo sve ljudskim vekom, ali „ničija nije do zore gorela“. Veru za večeru ?!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.