"Zeleni" u Srbiji će tek dobijati na značaju 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ

Irena Fiket, saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ukazuje za Danas da je u Srbiji javna sfera gotovo u celosti uzurpirana od strane vladajuće partije, pa teme koje se plasiraju neminovno postaju teme za koje građani postaju zainteresovani tokom kampanje.

Kako dodaje, pogrešno bi, međutim, bilo, upravo zbog uzurpacije javne sfere, tumačiti interesovanja građana za recimo pitanje Kosova, a koju kao jednu od glavnih tema ističu istraživanja javnog mnjenja, kao nešto što realno građane najviše interesuje.

– U sistemu koji je po svojim karakteristikama bliži diktaturi nego demokratiji, koji ne dozvoljava pluralitet informacija i argumentacija i koji je usmeren na to da građanstvo ostane neinformisano i nezaintersovano za politički život ne mogu se teme koje vladajuća stranka nameće građanima smatrati realnom slikom njihovih interesovanja i prioriteta – kaže Irena Fiket.

Tokom proteklog vikenda značajan broj građana (procene o broju učesnika dostižu i deset hiljada) okupio se na takozvanom „ekološkom ustanku“, kako bi se pobunili protiv namera vlasti da dozvoli investitorima dalje zagađenje životne sredine. Imajući u vidu da je ovo, u poslednje dve godine, bio jedan od najbrojnijih protesta građana, ispostavlja se pitanje o tome da li ekološke i druge teme koje se odnose na zdravlje ljudi imaju potencijal da „izbiju“ na čelna mesta oko kojih bi se učesnici narednih izbora „borili“.

– Da, uprkos tome što su građanima već godinama uskraćivane relevantne informacije koje se tiču politika koje direktno utiču na kvalitet njihovih života i uprkos agresivnim medijskim kampanjama kojima je pažnja usmeravana na navodne „velike“ probleme države, sve veći broj građana, naročito u poslednje vreme, pokazuje kapacitet i volju da se bavi realnim problemima poput zaštite životne sredine i zdravlja, pravom na stanovanje, i slično. Građanske inicijative i pokreti kojima su ove teme u fokusu uspevaju da mobilišu sve veći broj građana i da sa njima rade na rešavanju konkretnih problema ali i na građenju jedne inkluzivnije javne sfere koja je neophodna da bismo konačno postavili suštinske probleme građana u centar politika – zaključuje Irena Fiket.

Siromašni se stide, bogati se kriju

Prema rečima Srećka Mihailovića, sociologa i istraživača javnog mnjenja, trebalo bi razlikovati manifestne i latentne probleme, odnosno one koje građani percipiraju konstantno ili povremeno.

– Tako je pandemija kovida 19 nesumnjivo manifestni problem koji je trenutno aktualan, ali je sastavni deo problema „zdravlja“ koji su manifestni i konstantni; „Kosovo“ kao problem je latentne prirode koji se povremeno percipira najčešće zavisno od njegove političko-medijske indukcije. Na drugoj strani, finansijski problemi se konstantno percipiraju od strane ispitanika. Na trećoj strani, imamo problema kao što je „siromaštvo“, koji ispitanici retko priznaju i samom sebi, a kamoli anketaru, jer se jednostavno stide svog siromaštva. Kao što na drugoj strani imamo bogataše koji skrivaju svoje bogatstvo, jer je tako sigurnije – kaže Srećko Mihailović za Danas.

On ističe da su naprednjaci majstori upotrebe i zloupotrebe od strane građana percipiranih problema, o čemu svedoči njihov tretman problema kao što je „kriminal i korupcija“.

– No, oni su donekle okrnjili svoj uspeh u tretiranju društvenih problema svojim odnosom prema pandemiji kovida 19. S jedne strane su pokazali sjajne rezultate u obezbeđenju vakcina, pa i u većini slučajeva i u organizaciji vakcinacije, a s druge vidimo Vučića, koji je odugovlačio sa vakcinisanjem i nije blagovremeno pozvao svoje brojne pristalice da to urade, koji retko nosi masku, uglavnom u prisustvu stranaca… – kaže Mihailović.

Opozicione partije, dodaje on, uglavnom ne uspevaju da politički operacionalizuju i politički upotrebe najveće društvene probleme.

– Opozicionari imaju nemušti odnos prema problemima a i ono što dobro čine, poput akcija Marinike Tepić, ostavlja utisak kao da je bez podrške čak i njene partije, a kamoli cele opozicije. Treba pomenuti i sposobnost opozicije da upropasti ili da naškodi dobrim spontanim akcijama građana. Sada imaju priliku da tu svoju „sposobnost“ ispolje i u odnosu na akcije građana na zaštiti zdravlja naroda i zdravlja prirode – zaključuje Srećko Mihailović.

Kosovo najsnažnija kontekstualna tema

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, kaže za Danas da su i ekologija i korupcija u drugom planu prioriteta građana ako se uporede sa životnim standardom i virusom korona.

– Životni standard, nezaposlenost i plate su centralne teme godinama unazad, s tim što je korona promenila trendove i neretko se nalazi na vrhu prioriteta u poslednjih nekoliko meseci. Kosovo je specifično jer na listi spontano navedenih prioriteta ono nije među top tri ili top pet tema, ali je Kosovo snažna ako ne i najsnažnija kontekstualna tema. To znači da će se naći pri vrhu liste svaki put kada nešto u vezi s Kosovom postane aktuelno, a posebno ako se pojave određene tenzije ili izazovi – smatra Klačar.

Korupcija je jedna od tema, nastavlja naš sagovornik, koja se redovno pominje posle korpusa egzistencijalnih tema.

– U tom smislu, ekologija kao tema ne treba da se tretira u odnosu na neke druge teme već da se gleda kao tema koja je važna za određene slojeve građana, za one osvešćene, sa zadovoljenim drugim prioritetima ili za one koji žive u ugroženim područjima. Ta tema će dobijati na značaju, ali više u jednom dugoročnom smislu, ne na kratke staze. Ekologija i dalje nije mejnstrim tema koja targetira najširu populaciju, ali je vrlo važna za određene grupe ili za ljude koji žive u mestima koja su direktno pogođena različitim zagađenjima i kao takva će biti važna – zaključuje Bojan Klačar.

close
"Zeleni" u Srbiji će tek dobijati na značaju 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.