Foto: LDP

Ako možemo da izvučemo, ne ono što treba vlastima u Beogradu, ne ono što treba srpskim predstavnicima na Kosovu, nego ono što treba građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, objašnjava Žujović.

„O njima se ovde radi, zbog njih je sporazum, ne zbog vlasti“, rekao je on novinaru Nikoli Todoroviću, u okviru serijala razgovora Kosinus.

On odbacuje glavnu tvrdnju zagovornika zamznutog konfikta da će se, u međuvremenu, desiti nešto veliko što bi popravilo poziciju Srbije na globalnom planu.

Ne znam kako izgleda to da se sada zamrzne život ovde ili na prostoru Kosova, kako to izgleda u svakodnevnom životu, objašnjava Žujović, uz primedbu da je to u stvarnosti neodrživo.

Prema njegovom stavu, kompromis sa kosovskim Albancima je neophodan i ne tiče samo dogovora dva predsednika, čak najmanje njih, već je centralno pitanje da li će dva društva moći da postignu sporazum.

To znači da li će kosovski Albanci, Srbi koji dole žive i građani koji žive u Srbiji moći normalno da funkcionišu, razgovaraju, da se druže i bave poslom, obrazlaže Žujović, ističući da to onda jeste sporazum.

On smatra da se, umesto toga, uglavnom govori o političkim karijerama dva predsednika i političkih elita i napominje da se ništa neće uraditi, ukoliko se potpiše sporazum, a ljudi ostanu posvađani.

Sve što u ovom trenutku Srbija i Srbi mogu da dobiju na Kosovu neophodno je da prihvate, poručio je Žujović, počev od zaštite njihovih interesa, kulturnih dobara i svih njihovih prava, uz borbu u okviru kosovskog zakonodavstava za ono što im pripada.

Za sve to bi trebalo da se bore Srbi na Kosovu i ljudi koji vode ovu državu ovde, objasnio je Žujović i upozorio da se maksimalistički zahtevi uglavnom završavaju u kolonama ljudi koji dolaze u Beograd.

Upravo ovih dana vidimo da su nam ostala „sećanja, obeležavanja i ništa više“, podsetio je on i ocenio da je sadašnji format pregovora dve strane dovoljan.

Mešunarodne koferencije se završe na štetu onih o kojima bi trebalo da se pregovara, predočio je Žujović i precizirao da neka strana od strana nastrada, da li iz svoje gluposti, naivnosti ili bilo kojeg razloga, dok se velike sile razračunavaju oko svojih problema.

Na pitanje da li bi građani trebalo da se izjasne o predlogu za rešavanje kosovskog problema, Žujović odgovara da je dobro da na referendumu kažu svoje mišljenje.

Ali, kako napominje, u fer i poštenim uslovima da rezultate neko ne bi osporavao, budući da Srbija ima loša iskustva sa referendumima.

Nikako ne bi bilo dobro da se referendum veže za izbore, jer u njima dolazi do najnižih strasti i otvaranja partijskih rovova, predočio je Žujović i naglasio da Kosovo nije dnevno političko pitanje.

On Kosovo, od kada zna sebe, vidi kao prostor za koji se priča da tu ljudi pate, „da li Srbi u nekoliko iseljavanja sa Kosova kroz vekove, da li Albanci u proteklih 100 sto godina na razne načine“.

Prema stavu Žujovića, ljudi sa prostora Kosova su često bili „zloupotrebljavani, izmanipulisani, a danas su prepušteni sami sebi, tražeći malo šanse da mirno žive“.

Ako je u prošlosti Kosovo bilo prostor patnje, nadam se da će u budu?nosti biti prostor gde će Srbi i Albanci opet sarađivati, istakao je Žujović, koji smatra da prošlost ljudi ne mogu da zaborave, ali mogu jedni drugima da oproste.